Pročitaj mi članak

Ustali su i Francuzi – Pariz pod opsadom: Veliki protesti širom zemlje (VIDEO)

0

Širom Francuske danas se održava veliki međusindikalni štrajk, a vlasti očekuju da će na ulice izaći između 600.000 i 900.000 ljudi. Zbog protesta, koji su organizovani na 250 lokacija, očekuju se značajni poremećaji u ključnim sektorima širom zemlje, piše BFMTV.com, prenosi Index.hr.

Више од 30 приведених од јутрос

У неколико француских градова, укључујући Тулуз, Брест и Марсеј, од јутрос је приведено 30 особа, саопштила је национална полиција у свом извештају објављеном у 8 сати. Осим хапшења, снаге реда су такође забележиле око четрдесет блокада широм земље.

Забележено је укупно 17 блокада саобраћајница, а полиција је до сада успела да деблокира две локације. Током интервенција приведене су две особе.

До 7 сати ујутро, неколико аутобуских гаража било је блокирано у Паризу и северној Француској, као и средње школе у источном делу престонице и у Амијену, у департману Сона. Железнички саобраћај је био поремећен широм земље.

Очекује се да ће ово бити највећи дан демонстрација од 2023. када су масе изашле на улице протестујући против употребе извршних овлашћења за спровођење реформе којом је Емануел Макрон подигао старосну границу за одлазак у пензију на 64 године, без гласања у парламенту, пише Гардијан.

Подршка јавности упркос хаосу

Упркос најављеном хаосу, више од половине Француза подржава протесте. Према анкети Елабе спроведеној за БФМТВ, 56 одсто грађана „подржава“ или има „симпатије“ према данашњем штрајку. Ипак, та стопа одобравања је нешто нижа у поређењу са мобилизацијама против пензионе реформе 2023. године, када је подршка износила између 60 и 63 одсто.

С друге стране, 25 одсто Француза не одобрава мобилизацију, 18 одсто је равнодушно, док 1% нема став. Чини се да недавне промене у влади нису умириле социјални бес, јер 66 одсто испитаника сматра да ће политика новог премијера Себастијана Лекорнуа бити само „наставак оне коју су водиле претходне владе Емануела Макрона“.

„Нови премијер Себеастијан Лекорну мора да се суочи са бесом који се осећа у Француској“, изјавила је Перине Мор из умереног синдиката ЦФДТ у северној регији Хаутс-де-Франце, говорећи за локални јавни радио Ици.

Она је рекла да откако је Макрон дошао на власт 2017. године, „имамо владу која је наклоњена бизнису, са пореским олакшицама и безусловном помоћи за предузећа. Оно што ми тражимо јесте да будућа влада буде више наклоњена радницима и грађанима.“

Париз у страху од нереда

Префект париске полиције Лорен Нунез изразио је „забринутост“ због могућег доласка изгредника на протестну поворку у главном граду. Позвао је трговце да затворе своје продавнице ради безбедности.

Како би се спречило нарушавање јавног реда и мира, на улице ће бити распоређено скоро 80.000 полицајаца. У приправности су и 24 оклопна возила жандармерије „Центауре“ као и 10 водених топова, што представља ниво безбедносних мера незабележен још од протеста „Жутих прслука“ 2019. године.

Поремећаји широм земље

Штрајк ће највише погодити јавни превоз, образовање и здравство. У железничком саобраћају очекује се да ће саобраћати тек сваки други Интерцитес воз и сваки трећи регионални воз (ТЕР).

Према наводима Франс 24, демонстранти су блокирали у Марсеју фабрику оружја, сматрајући да се извози Израелу. Окачили су транспарент са натписом „Затворити генодицну фабрику“.

Рано јутрос смањена је и производња нуклеарне енергије за 1,1 гигават, јер су радници у реактору Фламанвилле 1 обуставили рад.

Синдикати су најавили масовно учешће и просветних радника, студената, транспортних радника, таксиста и запослених у индустрији.

У основним школама штрајковаће сваки трећи учитељ, а мобилизацији се придружило чак 98 одсто апотека у Француској, што ће додатно отежати свакодневицу грађана.

Недавно смењена влада Франсоа Бајроа предложила је смањење буџета за око 44 милијарде евра, а многи сматрају да ће нови премијер Себастијан Лекорни наставити истим путем штедње.

Дан демонстрација долази у тренутку политичке кризе у Француској, након што је председник Емануел Макрон прошле недеље именовао свог блиског савезника Себастијана Лекорна за трећег премијера у року од годину дана – пошто су претходна два, Франсоа Бајру и Мишел Барније, смењена од стране парламента због жестоких неслагања око буџета.