Глобалне јавне финансије налазе се под све већим притиском, а укупни државни дуг могао би да достигне 100 одсто светског БДП-а до 2029. године, упозорава Међународни монетарни фонд (ММФ) у данас објављеној анализи фискалних кретања.
Према подацима из извештаја, глобални јавни дуг порастао је на готово 94 одсто БДП-а у 2025. години, а државе се надаље суочавају са значајним притисцима на потрошњу и каматним оптерећењима, преноси Танјуг.
Глобални фискални дефицит остаје висок, на око пет одсто БДП-а, док су издаци за камате значајно порасли – са два на готово три одсто глобалног БДП-а у последње четири године, услед рефинансирања дуга по вишим каматним стопама. Међу највећим економијама, Сједињене Америчке Државе бележе дефицит од седам до осам одсто БДП-а, уз пројекцију да ће јавни дуг достићи 142 одсто БДП-а до 2031. године, без јасног плана фискалне консолидације. Кина је увећала дефицит на готово осам одсто БДП-а, док би њен дуг могао да порасте на 127 одсто БДП-а у истом периоду, услед континуираних фискалних стимуланса.
У Европи, повећана војна потрошња и старење становништва додатно оптерећују фискални простор, док су поједине земље ублажиле фискална правила. Јапан бележи побољшање динамике дуга захваљујући расту и инфлацији, али се суочава са рекордним приносима на обвезнице, упозорава ММФ.
Земље у развоју и економије са ниским приходима суочавају се са посебно израженим изазовима, укључујући високе нивое дуга и историјски високе трошкове камата у односу на буџетске приходе, уз истовремени пад међународне помоћи, додаје се у извештају.
Као један од кључних ризика издвајају се геополитички шокови, посебно рат на Блиском истоку, који је пореметио енергетска тржишта, повећао неизвесност и додатно оптеретио буџете, нарочито у земљама увозницама енергије.
ММФ упозорава и на ризик слабљења независности централних банака услед фискалних притисака, што би могло подстаћи инфлациона очекивања и повећати премије ризика.
Дугорочне претње укључују и старење популације, посебно у развијеним економијама, као и потенцијалне обавезе попут губитака државних предузећа или трошкова природних катастрофа.
„Светска економија је на граници фискалне одрживости због раста јавног дуга и глобалних шокова, а државама су потребне хитне реформе и пажљиво балансиране економске политике како би се избориле са овом ситуацијом“, оценила је данас председница ММФ-а Кристалина Георгијева.
Према њеним речима, владе морају да убрзају реформе усмерене на привредни раст како би повећале продуктивност и ојачале отпорност економија на будуће кризе.
„Снажна економија је најбољи амортизер шокова“, додала је она, уз поруку да је након неутрализације тренутних поремећаја потребно обновити фискалне резерве.
