Прочитај ми чланакНедавну трагедију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, када је на плочнику испред зграде ове високошколске установе пронађена мртва студенткиња, СНС власт покушаће да искористи као повод за смену декана ове школе, али и за напад на ректора Владана Ђокића. Министар просвете Дејан Вук Станковић сматра да власт треба да преузме "штафетну палицу" у управљању факултетима, што је учињено 90-тих година у време власти СПС-СРС, када је Шешељевим законом укинута аутономија универзитета. Професори и декани наводе за Нова.рс да нема сумње да власт жели да преузме контролу над факултетима и уруши београдски универзитет, али истичу да ће се против тога борити свим расположивим средствима.
Јавност у Србији потрешена је смрћу младе девојке, студенткиње Филозофског факултета, чије је тело прошле недеље пронађено испред зграде ове установе. Након стравичне трагедије, на мети режимских медија и власти нашао се декан Факултета Данијел Синани, али и ректор Владан Ђокић, за које је министар просвете рекао да „немају свест о својој дужности“ и да им је потребна асистенција.
Управо „помагање“ у управљању факултетима, значи преузимање, а самим тим укидање аутономије ове, можда и једине независне институције у држави, која је најјачи стуби и штит у одбрани слободне мисли, образовања и будућности, за које се боре студенти и већи део грађана.
Укидање аутономије универзитета, нажалост, није немогућ сценарио, јер наши факултети су се већ једном у својој историји суочили са оваквим ударом у време Закона о универзитету, познатијег као „Шешељев закон“, захваљујући којем је Влади омогућено да бира декане и управу факултета.
Универзитетске професоре питали смо да ли је сличан закон могућ и данас и како ће се заштитити.
“Све што се дешава последњих месеци усмерено је ка укидању аутономије универзитета и то је врло јасно. Иако министар шаље контрадикторне изјаве, како закон треба да се мења, али да то није до њега. Ипак мислим да неће моћи да изведу укидање аутономије јер би отпор јавности био изузетно јак. Важно је у овом тренутку имати у виду да академска заједница ужива велико поверење грађана, одмах уз цркву и војску”, каже за Нова.рс проф. Маја Ковачевић, деканка Факултета политичких наука.
Уколико би дошло до укидања аутономије, наглашава деканка, држава би управљала факултетима.
“Имамо режим који отворено говори против високошколских институција. Универзитет у Београду има преко два века традиције, а власт покушава да га уруши. То се не ради. У школама сада влада нека врста принудне управе, а власт то хоће да преслика на факултете, па да имамо хаос у образовању. Борићемо се против тога свим расположивим средствима”, каже проф. Ковачевић.
Универзитет је препрека за безобзирну пљачку друштва
Аутономија државног универзитета, али и државни универзитети као образовне институције су само колатерала, сматра професор Огњен Радоњић.
“Они су и фасада јер, да се не заваравамо, многи професори, ректори и декани су експоненти ове власти. Већина студената се буни, али професори великим делом ћуте. Има и оних који дају потпис подршке студентским захтевима, али се онда сакрију под своју сенку. У Србији је криминална фаланга на власти, а криминалцима универзитети нису потребни. Сменом власти се спашава образовање”, каже он.
Гашење аутономије универзитета није циљ, већ средство.
“Циљ је тривијализација државног универзитског образовања тако што ће кроз репресију и финансијске притиске отерати најбољи кадар. Остаће боранија, која ће додатно довести своју боранију и добићете некакве колеџе као наставне јединице, без научног рада и критичког промишљања. У садејству са бројним опскурним приватним факултетима исход је друштво заробљено у средњем веку. Најбољи ће напустити земљу. Крајњи мотив је безобзирна пљачка друштва кроз сопствени бизнис, организовани криминал и колонијални статус. Универзитет је том циљу само успутна препрека”, закључује професор Радоњић.
Универзитетски професори слажу се да министар просвете, односно власт, ради све како би добили одрешене руке у постављању декана и ректора, што је једино могуће укидањем аутономије.
“Оно што се догодило на Филозофском факултету у Београду, осим трагедије самог случаја, треба додатно да нас забрине јер је дошло до синхронизоване злоупотребе положаја полиције која је ушла на Факултет и тиме нарушила аутономију факултета. Све што се после тога дешавало је усмерено је ка урушавању аутномије прво овог, а онда свих факултета, односно универзитета у земљи”, каже Владимир Михић, професор психологије на Филозофском факултету у Новом Саду.
Актуелни сценарио, истичу професори, враћа нас у суморну 1998. годину, када је усвојен Шешељев закон, тачније Закон о универзитету, којим је укинута аутономија високог школства.
На помолу радикална промена закона?
“Доношење новог Закона о управљању факултетима, о којем се све више говори, подсећа на Шешељев закон који је прописивао да министар поставља декане и ректоре. Оно што власт хоће је да надгледа и контролише високо школство, као што раде у средњим школама где 80 одсто наставника није запослено за стално. Тај систем намеравају да пресликају на универзитет, што би било јако опасно. То би значило укидање и ућуткивање универзитета као институције”, наглашава проф. Михић.
Професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић, објашњава да укидање аутономије универзитета може да се деси само радикалном променом закона.
“Уверен сам да би власт са таквим потезом налетела на зид са свих страна. Мислим, такође, да би Европа на то реаговала негативно и да им то не би прошло. Идеју о укидању аутономије, ипак, не треба олако схватити, али верујем, нажалост, да је план режима да високо школство доведе у стање у којем је било 1998. године. Вероватно ће покушати да доведу до Закона који личи на ‘Шешељев”, каже проф. Јовановић.
Запослени на универзитетима наводе да су универтитети сада јачи него деведесетих и верују да власт неће успети у свом науму.
“Мислим да не смеју да направе тај корак и нисам сигуран да би им то успело, али сам сигуран да би се универзитет одбранио од напада. Аутономија је укинута у време ‘Шешељевог закона’ крајем деведесетих, али тада универзитет није био јак као сад. Знам да би сви стали у одбрану факултета ако би дошло до таквог напада”, каже проф. Горан Роглић, декан Хемијског факултета у Београду.
Подсетимо, у протеклих годину и по дана у Србији дешавали су се упади полиције на факултете, привођења професора, отпуштања, физички напади на студенте, различити притисци и застрашивања од стране режима… Последњи трагични догађај у низу догодио се на Филозофском факултету у Београду, који је срамно злоупотребљен од стране дела јавости. У ту установу, потпуно нелогично, упала је Управа криминалистичке полиције и однела документацију, а истрагу води Одељење за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва.
