Танја Дробњак је јавности постала позната након што су се појавили снимци са полицијске интервенције у јулу прошле године, на којима се види како полицијски службеници примењују силу над студенткињом Факултета драмских уметности. На снимку се јасно уочава да је студенткињи, док су јој руке биле иза леђа, полицијска службеница подизала главу чупајући је за косу, док јој је други полицајац примицао мобилни телефон лицу у покушају да га откључа. Снимак је изазвао снажну реакцију јавности и отворио питање системске полицијске бруталности и одговорности надлежних.
Упркос томе, истрага је месецима стајала у месту. Тек сада, како је саопштено из Првог основног јавног тужилаштва, Дробњак је идентификована и саслушана у својству осумњичене за кривично дело из члана 137 Кривичног законика. Тужилаштво наводи да је предмет и даље у фази доказних радњи, да ће бити саслушана оштећена студенткиња као и други сведоци догађаја, након чега ће бити донета одлука о даљем поступању.
Док се тужилаштво „помера са мртве тачке“, унутар МУП-а је ситуација била знатно динамичнија. Под окриљем нове систематизације, Дробњак је постављена за саветницу команданта САЈ-а Игора Жмирића, што је изазвало додатно огорчење јавности и стручне заједнице. Именовање на једну од најосетљивијих позиција у безбедносном систему Србије уследило је упркос чињеници да је реч о особи која се доводи у везу са тешким обликом полицијског насиља.
Подсећања ради, интервенција испред Правног факултета била је обележена масовним привођењима и повређивањем грађана који су учествовали у протесту. Према бројним сведочењима, полиција је тада поступала грубо и несразмерно, а међу повређенима су били и адвокати, студенти и случајни пролазници. Адвокат Лука Водинелић раније је јавно говорио о тортури коју је претрпео током привођења, описујући поступање полиције као понижавајуће и незаконито.
Случај Тање Дробњак тако је постао симбол ширег проблема: споре и неефикасне реакције правосуђа када је реч о насиљу државних органа, као и утиска да унутар система напредују управо они који би, по свим правилима правне државе, морали прво да одговарају. Чињеница да је осумњичена за злостављање студенткиње у међувремену унапређена, док жртва и јавност месецима чекају институционални одговор, додатно подрива поверење грађана у владавину права и независност институција.
Остаје питање да ли ће овај предмет коначно добити правни епилог или ће се, као и многи пре њега, завршити без стварне одговорности, уз јасну поруку да су полицијска значка и системска лојалност јача заштита од закона.
