Републички хидрометеоролошки завод издао је упозорење на веома високе температуре од сутра до 2. јула. Максимална прогнозирана температура сутра ће бити у интервалу од 32 до 36 степени, а затим се у већини места очекује од 35 до 39 степени.

Топлотни талас у наредним данима може допринети порасту опасности од иницирања и ширења пожара на отвореном. Ризици ће бити најизраженији у регионима са највећим дефицитом влаге у земљишту, односно са највећим недостатком падавина из претходног периода, навели су.

Претходних дана Хитна помоћ и дежурне лекарске екипе добијају значајно више позива од стране грађана због последица великих врућина које погађају Србију, а како је за викенд најављено више од 36 степени, чини се да ће позиви бити све чешћи. Нарочито је узнемирила вест да је младић од 17 година доживео инфаркт, а да фактор тога може бити топлотни удар.

Младић од 17 година доживео је пре неколико дана такозвани СТЕМИ инфаркт (инфаркт миокарда), а како су доктори из београдске Хитне помоћи истакли, тренутно време односно високе температуре могу да буду један од фактора који доприносе оваквим стањима.

Кардиолог др Невена Карановић објаснила је да грађани морају да се чувају током топлотног таласа који следи.

„Што се тиче младића који је имао инфаркт, то стање, како видимо, може да се догоди ако, рецимо, особа има низак притисак и онда дође до пада притиска због врућине. Такође, и ако има неке анатомске и генетске предиспозиције, па дође до смањеног дотока крви у срце и управо мањак крви буде разлог за инфаркт“, рекла је др Карановић, како пише Нова.рс.

Срце најтеже подноси велике врућине, чак и кад је наизглед здраво.

“Проблем је што на високим температурама долази до снижења крвног притиска и код људи који иначе имају нормалне параметре. Међутим, може доћи и до убрзања рада срца због ширења крвних судова, а нарочито ако се не уноси довољно течности. Дешава се да људи из расхлађене просторије нагло изађу на врелину и тако се мења динамика рада срца што опет може узроковати срчани удар, инфаркт миокарда“, истакле је др Карановић.

Додаје да се на топлоти шире крвни судови, а чести су и изливи крви у мозак.

„Изливи крви на мозак су учесталији због ширења крвних судова који већ имају на себи неке промене“, наводи Карановић.

Уколико се особа, невезано за старосну доб, нађе на отвореном, по највећој врућини и осети изражајну малаксалост, какву до тада није осетила, а потом крену и благе несвестице, зујање у ушима и пред очима види звездице, после чега почиње и мучнина, јасно је да је дошло до топлотнг удара и да је инфаркт готово немогуће избећи.

„У том случају неопходан је хитан лекарски преглед“, упозорава докторка.

„Придржавање савета лекара без обзира на здравствено стање“
И доктор Милош Илинчић каже да млади људи између 30 и 40 година, праве велику грешку јер најчешће не пију никакве терапије, иако имају потребе за то.

„Они се наводно осећају добро, не иду редовно на контроле и несвесни су ризика. Сваке године у овом периоду, кад наступе велике врућине, имамо исти сценарио, па тако и у овој сезони. Пуне су амбуланте не само старијих, хроничних пацијената, којима неретко позли и у кућним условима, већ и млађих људи који су доживели топлотни удар на улици, јер се нису придржавали савета лекара”, каже он.

Додаје да млади људи могу имати наследне предиспозиције за инфаркт, који нису свесни, а прве симптоме изазива управо боравак на врућини.

„Све чешће имамо случајеве млађих од 50, па чак и 40 година, који су преживели инфаркт или им се испољила коронарна болест, као наследна предиспозиција. Обавезно је да се сви придржавају савета лекара без обзира на здравствено стање, јер се на високим температурама крвни судови природно шире и код људи који су здрави. Нико не зна шта се налази у нашем организму, док се не појаве прве манифестације болести, које могу да изазову фатални исход“, наглашава он.

Савети и смернице

И докторка Карановић и доктор Илинчић поручују грађанима Србије да озбиљно схвате високе дневне температуре и да буду припремљени уколико баш морају да бораве на отвореном у „пику топлотног таласа“.

„Људи не треба да излазе напоље после 10 сати ујутру. Треба да мисле на своје здравствено стање, посебно уколико имају проблема са кардиоваскуларним болестима, ако су хронични болесници, али то се односи и на млађе људе. Ево, то се десило и том младом детету“, додаје др Карановић.

Велика непажња је, каже, и нагли излазак из веома расхлађених просторија на велику врућину.

„Крвни судови се тада мењају. Нормално је да се шире на топлоти, скупљају на хладноћи, али ако на њима постоје било какве промене у смислу атеросклерозе, а ми не знамо да ли имамо кардиоваскуларни или цереброваскуларни проблем, онда може доћи до можданог или срчаног удара јер тај део организма другачије може да реагује на промену температуре“.

Што више течности

„Нигде не идите без течности. Нека узимају цеђену лимунаду, може домаћи сок ко га прави и тако даље. Код изузетно великих врућина важан је унос натријума. Важан је и унос хране, посебно за људе који се зноје. Они посебно треба да воде рачуна о томе да уносе адекватну количину соли. Срчани болесници и они који имају висок притисак могу да уносе калијумову со, али то све у савету са лекарима“

Докторка упозорава да би пацијенти који пију диуретике, требало да смање унос истих у консултацији са својим лекаром.

„Зато што то дехидрира организам и може да буде додатно опасност. И обично се пацијентима који узимају диуретике и који имају значајан утицај на диурезу, саветује да преко лета смање унос тих лекова“, каже докторка.

Пријатна и лагана гардероба од природних материјала се подразумева, додаје она.

„Качкети и шешири на главу, обавезно, избегавати кретање по асфалту. Београђани имају много опција где да се расхладе – излазак на реку, на Аду, одлазак на Кошутњак, рецимо“, наводи докторка.

Које групе су најугроженије?

Сви морају да се чувају, а посебно мајке с бебама и хронични болесници.

„Саветујем тек порођеним женама да не излазе напоље током најтоплијег дела дана јер то није добро за бебу. Нека шетају рано ујутру или касно увече. Такође, старији људи, пацијенти, хронични болесници, нарочито они који болују од кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести, па чак и дијабетичари, осетљиви су на дехидратацију. Дијабетичари морају стално да се рехидрирају зато што им вишак шећера повлачи течност и онда они не смеју никад да буду дехидрирани““, наводи докторка.

Велики опрез треба правити и прииком уласка у возило које је стајало на сунцу.

„Свако лето се догоди то да неком позли у возилу, па дође до изненадног удеса и слично. То је само због тога што људи уђу у ауто и одмах крену, без да сачекају да се возило расхлади јер клима у ауту не може одмах да почне са хлађењем. Чувајте се, чувајте себе и друге око себе“, истакла је она.

Извор: Агенције, Нова