Pročitaj mi članakPlanira da aktivira Zakon o pobuni, savezni zakon iz 1807. godine, koji dozvoljava predsedniku SAD da preuzme kontrolu nad snagama Nacionalne garde države ili pošalje vojsku na svoj narod kao odgovor na "pobunu"
Pentagon već sprema 1.500 vojnika za raspoređivanje u saveznoj državi Minesota i glavnom gradu Mineapolisu, a i vojnici 11. vazdušno-desantne divizije vojske na Aljasci stavljeni su u stanje pripravnost nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će se pozvati na Zakon o pobuni, zbog masovnih protesta i nemira koji su izbili zbog akcija Službe za imigraciju i carine (ICE), saopštili su zvaničnici Ministarstva rata (Tramp je još ranije preimenovao Ministarstvo odbrane SAD u Ministarstvo rata).
Akcije imigracione policije koje navodi ovo ministarstvo su počele ubistvom bele Amerikanke (koja generacijama živi u SAD) sa tri metka u glavu u sred dana i pred brojnim očevicima koji su to snimili, što je izazvalo masovne proteste i dovelo do nemira, novih hapšenja i ranjavanja civila. Čak su u pritvoru kod imigrantske policije i starosedeoci Amerike – Indijanci iz plemena Sijuks, a poseban problem za Trampa je što guverner Minesote i gradonačelnik Mineapolisa takođe traže da se procesuiraju nasilni policajci zbog čega im Tramp preti optužnicom za „zaveru protiv države“.
Vojnici su raspoređeni u dva pešadijska bataljona 11. vazdušno-desantne divizije vojske, čija je baza na Aljasci i specijalizovana je za operacije u hladnim uslovima, rekli su zvaničnici odbrane za „Vašington post“ želeći da ostanu anonimni.
Zvaničnici su naveli da je vojska stavila jedinice u stanje pripravnosti za raspoređivanje u slučaju eskalacije nasilja zbog nereda u Minesoti, ali da još nije sigurno da li će poslati trupe u tu državu.
Bela kuća je u saopštenju navela da se od Pentagon očekuje „da bude spreman za svaku odluku koju predsednik može ili ne mora da donese“.
Zakon o pobuni, savezni zakon iz 1807. godine, dozvoljava predsedniku da preuzme potpunu kontrolu nad vojskom odnosno snagama Nacionalne garde države i da rasporedi aktivne trupe u zemlji kao odgovor na „pobunu“.
Primena ovog zakona bio bi prvi put da je vrhovni komandant to učinio otkako je bivši američki predsednik Džordž H. V. Buš pozvao vojsku tokom nereda u Los Anđelesu 1992. godine, u kojima su poginule desetine ljudi i izazvana su velika razaranja.
Tramp je u četvrtak zapretio da će aktivirati zakon, rekavši na društvenim mrežama da, ukoliko zvaničnici u Minesoti ne mogu da spreče demonstrante da „napadaju“ agente Službe za imigraciju i carinu (ICE), on će „pokrenuti Zakon o pobuni“ i brzo okončati stanje koje se dešava u toj nekada velikoj državi.
Minesota je bila preokupacija Trampove administracije najmanje od decembra prošle godine, kada je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost pokrenulo višenedeljnu akciju protiv imigranata, koja je dovela do hapšenja stotina ljudi i sukoba između federalnih agenata i demonstranata.
Tramp je, takođe, rasporedio više od 2.600 pripadnika Nacionalne garde u Vašington, a zvaničnici administracije su nedavno produžili tu misiju do kraja 2026. godine.
