Прочитај ми чланакПредставнички дом америчког Конгреса усвојио је прошле недеље Акт о демократији и просперитету Западног Балкана, у оквиру ширег Закона о ауторизацији националне одбране.
Посебан део овог закона односи се на Србију, где се констатује да је стање демократије у земљи забрињавајуће, да су изборни услови неправедни, да власт неоправдано оптужује демонстранте, опозицију и цивилно друштво за дестабилизацију, чиме се угрожава безбедност друштва, као и да је корупција међу политичким лидерима озбиљан проблем.
Имајући у виду да закон предвиђа и увођење санкција појединцима, поставља се питање хоће ли се на америчком удару наћи и најближи сарадници председника Србије Александра Вучића, укључени у корупционашку аферу Генералштаб због које је и зет америчког председник Доналда Трампа одустао од градње луксузног комплекса у Београду.
Бивши амбасадор Србије у ЕУ Душко Лопандић оцењује да је најављени закон важан за односе Србије и САД, који су већ лоши, истичући низ неуспеха власти у односима са Вашингтоном. Он сматра да је закон позитиван јер указује на проблеме на Балкану, подржава могуће санкције према окружењу председника Србије и наглашава да закон обавезује америчку администрацију на активније ангажовање у питањима која погађају српско друштво.
Оба дома Конгреса САД усвојила су обиман Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА), а у делу овог закона посебно се помиње Србија. Наводи се и да је стање демократије у земљи забрињавајуће и да су услови за одржавање избора неправедни.
У Закону, чији се делови односе на Западни Балкан и Србију, као забрињавајуће су оцењене и оптужбе званичника Србије да мирни демонстранти, опозиционе странке и цивилно друштво „покушавају да дестабилизију владу“.
Србија – једина земља региона која се експлицитно анализира
У одељку НДАА под називом „Закон о демократији и просперитету Западног Балкана“, Србија је једина земља региона у којој се стање експлицитно анализира. Тако је направљен осврт и на парламентарне изборе, одржане пре две године.
„Парламентарни и локални избори одржани у Србији 17. децембра 2023. и њихове непосредне последице разлог су за дубоку забринутост за стање српске демократије, између осталог и због коначног извештаја Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР)“, пише у том акту.
Додаје се да је посматрачка мисија ОДИХР утврдила да су изборни услови 2023. били неправедни, да је открила „бројне процедуралне недостатке, укључујуц́и недоследну примену заштитних мера током гласања и бројања гласова, честе случајеве преоптерећености бирачких места, повреде тајности гласања и бројне случајеве групног гласања“ и да је истакла да гласање „мора да се понови“ на одређеним бирачким местима.
Наводи се и да корупција, укључујуц́и ону међу кључним политичким лидерима, наставља да гуши Западни Балкан и да представља једну од највец́их препрека даљем економском и политичком развоју у региону.
Појединци на удару санкција
Посебан одељак Закона односи се на санкције према земљама Западног Балкана и он прописује да председник САД уводи санкције „сваком страном лицу за које се утврди да је укључено или да је покушало да се укључи у корупцију повезану са Западним Балканом“, најкасније 90 дана од дана ступања на снагу Закона.
То се односи и на „корупцију од стране или у име неке владе на Западном Балкану, или садашњег или бившег државног званичника на Западном Балкану“.
Санкције су предвиђене и за појединце и политике „које угрожавају мир, безбедност, стабилност или територијални интегритет било ког подручја или државе на Западном Балкану“, затим за особе „које подривају демократске процесе или институције“, и за озбиљна кршења људских права.
Аутор Предлога закона о Западном Балкану, демократски конгресмен из Масачусетса Вилијам Китинг, у разговору за Инсајдер каже да је усвајање закона доказ да је Балкан и даље на америчком радару.
“Важна порука је да је Америка и даље заинтересована за Западни Балкан. Ја се већ годинама уназад бавим регионом и увек сам га сматрао подручјем које је важно за нас. Људи треба да знају да и у овој влади САД постоје људи који Балкан виде као приоритет”, каже Китинг.
Тзв. амерички Закон о Западном Балкану стиже у тренутку када је компанија у власништву Џерарда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, објавила да се повлачи из пројекта Генералштаб, на чијим је темељима била планирана изградња луксузног комплекса.
„Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, рекао је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Аффинитy Партнерс“.
Управо Генералштаб прети да постане једна од највећих корупционашких афера Српске напредне странке, имајући у виду да су у њу укључени високи функционери ове партије.
Тако се Кушнер из пројекта повукао у истом дану када је Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, секретарке Министарства културе Славице Јелаче , в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића и в.д.директора Завода за заштиту споменка културе града Београда Александра Ивановића, а у вези са незаконитостима приликом скидања својства културног добра над зградама „Генералштаба“.
Осумњиченима се на терет ставља злоупотреба службеног положаја и фалсификовање.
Док му се против министра у Влади води поступак за два кривична дела, премијер Србије Ђуро Мацут наставља свој зимски сан на уставно највишој функцији у земљи, не предузимајући никакве мере.
О моралној оставци министра Селаковића тек нема речи, имајући у виду да у својим јавним наступима константно таргетира тужилаштво које против њега води поступак.
А „шлаг на торту“ је председник Србије Александар Вучић који најављује кривичне пријаве као контрамеру за гоњењење његовог функционера.
Вучић је додао да би волео да њега гоне у случају Генералштаба.
„Волео бих да ме гоне за Генералштаб, јер је то важан пројекат за целу Србију, изузетан пројекат. Ја сам то желео чим сам дошао у Министарство одбране, а онда и као председник Владе 2016. године. Ми имамо објекат који је један од најружнијих био у Србији, направљен од комунистичког прогонитеља слободних људи и слободних мисли, и који никад није био под заштитом државе“, рекао је па додао:
Потпредседник Србија центра (СРЦЕ) и бивши шеф Мисије Србије у ЕУ проф. др Душко Лопандић каже за Нову да је најављени закон важан елемент који ће утицати на односе Србије и САД, који су и сада далеко од добрих.
„Необично је шокантно и разочаравјуће колико је власт била неуспешна најављујући добре односе са Трампом, уз присуство Марка Ђурића у Америци. Подсетићу и на царине које су САД увеле Србији од 35 офсто, потом Вучићев фијаско на Флориди, санкције НИС-а и ово око Генералштаба, дакле цела серија неуспеха на које може утицати и најава забране извоза гума“, каже Лопандић.
Додаје да је најављени закон из његовог угла добра ствар, јер говори о проблемима који се појављују на Балкану.
„То су, уосталом, проблеми на које оказује и овдашња јавност. Ја сам део странке СРЦЕ и ми подржавамо мере и санкције које би Европска унија или Америка увеле према окружењу српског председника. Знамо већ да је Вулин добиио санкције. Свакодневно гледамо процес урушавања легитимитета ове власти и овде се на ради само о Америци“, каже саговорник.
Наводи да закон који ће Трамп потписати обавезује све службе и да подстиче администрацију да се активније укључи у она питање која погађују ово друштво.
Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић изјавио је да је Закон о демократији и просперитету Западног Балкана који је усвојен у Представничком дому конгреса Сједињених Америчких Држава (САД) знатно оштрији према Србији него све досадашње резолуције и извештаји Европског парламента и Европске комисије.
Јакшић је агенцији казао да је дошло време за „наплату свих гафова“ које је председник Србије Александар Вучић направио према администрацији америчког председника Доналда Трампа, и да ће ускоро бити саопштена прва имена из врха српске власти којима ће САД завести санкције.
„Почев од кратковиде, али провокативне уплате два милиона долара у Фондацију Била Клинтона уочи америчких председничких избора 2016. године, па до покушаја упада на Републиканску конвенцију у мају ове године на Флориди. Трамп је познат по томе да све памти и да води осветничку политику. То што је Србија једина земља у региону коју Закон о демократији и просперитету Западног Балкана експлицитно и веома критички анализира, требало би да буде узнемиравајућа порука за режим у Београду и Вучића лично“, оценио је Јакшић за Бету.
