Pročitaj mi članak- Ako Sjedinjene Američke Države uspeju da nametnu kontrolu nad Veneruelom, a time i nad najvećim dokazanim zalihama nafte na svetu, to će označiti veliki pomak u globalnoj moći. Ovakav potez ne bi bio usmeren na obnavljanje demokratije ili zaštitu ljudskih prava, već na ponovno uspostavljanje strateške dominacije nad energijom, trgovačkim rutama i regionalnim poredcima. U tom slučaju, Iran bi verovatno zaokupio prvo mesto na Vašingtonovoj listi strateških prioriteta, piše na svom Tviter nalogu,(na mreži H) geopolitički analitičar, Ibrahim Madžed. A zatim u svojoj analizi dalje navodi:
„Obezbeđivanje kontrole nad veneruelanskom naftom smanjilo bi američku ranjivost na prekide u snabdevanju energijom u Zalivu i pružilo bi tampon protiv šokova u snabdevanju u slučaju sukoba s Iranom. Uz pouzdan alternativni izvor teške sirove nafte pod svojim uticajem, Vašington bi bio bolje pozicioniran da apsorbuje ili kompenzuje uništenje ili zaustavljanje energetske infrastrukture u Persijskom zalivu tokom rata. To bi smanjilo ekonomske troškove eskalacije i učinilo vojni pritisak na Iran politički i ekonomski upravljivijim.
Istovremeno, takva kontrola bi ojačala sposobnost Sjedinjenih Američkih Država da oblikuje globalne protoke nafte i cene, učvršćujući centralnu ulogu dolara na tržištima energije i pomažući u očuvanju petrodolarskog sistema koji podupire američku finansijsku moć.
Venecuela bi time postala više od regionalnog problema. Postala bi strateški presedan, demonstracija da se ekonomski pritisak, političko inženjerstvo i, ako je potrebno, sila mogu koristiti za restrukturiranje suverenih država i preusmeravanje globalne ravnoteže moći.
Međutim, ako Sjedinjene Američke Države zapnu u Veneruelu i suoče se sa upornim otporom, ishod se dramatično menja. Produžena kriza iscrpljivala bi politički kapital, rastezala vojne i ekonomske resurse i oslabila Vašingtonovu sposobnost da projicira moć drugde, uključujući Bliski istok. To bi takođe zakomplikovalo izraelsko strateško planiranje, koje je usko vezano za američki regionalni uticaj.
Ono što se događa u Venerueli neće ostati u Latinskoj Americi. Oblikovaće budućnost kontrole nad energijom, granice američke moći i pravac geopolitičkih sukoba daleko izvan Karakasa”.
