Прочитај ми чланакПредседник Српског националног форума из Грачанице Момчило Трајковић упутио је отворено писмо архиепископу и митрополиту рашко-призренском Теодосију, у којем га позива да преузме активнију улогу у заштити српског народа на Косову и Метохији. У писму, које је изазвало велику пажњу јавности, Трајковић упозорава да се Срби на Косову налазе у „безнађу и егзистенцијалној опасности“, те да је неопходно хитно окупљање црквених, друштвених и политичких представника како би се пронашао пут за опстанак народа. Он поручује да је, након како каже изостанка реакције државе и политичких актера, управо Црква последња институција која може да сабере народ и спречи нови егзодус Срба са Косова и Метохије.
Ваше Високопреосвештенство,
И ако сам мислио да Вам се више не обраћам, катастрофално стање у коме се наш народ нашао „натерало“ ме је да Вам још једном укажем на Вашу моралну обавезу и одговорност да се као пастир изгубљеног стада, тргнете из сна и себе и Цркву ставите у улогу коју је она имала увек када је народу било најтеже. Хтели да признате или не, ово је баш тај тренутак.
Познати су ми Ваши ставови више пута изречени у одговорима на наше захтеве да се укључите у сабирању нашег избезумљеног народа. Одбили сте, јер сматрате да би Ваше учествовање у процесима окупљања и сабирања нашег народа било „мешање Цркве у политику и њено претварање у инструмент дневне борбе“, што би по Вашем мишљењу „умањило њен историјски значај“. Ипак, надам се да, као и ја, осећате и видите да су Срби са Косова и Метохије у безнађу, да се батргају као „јагањци пред клање“, да више није у питању политика, већ „голи“ национани опстанак, егзистенционални опстанак народа и Цркве.
Високопреосвећени митрополите,
Ваше стадо је у бунилу преварено, разбијено, обезглављено, остављено, препуштено агонији и нестајању. Видите ли да, осим ретких гласова, Србија ћути!
Ћути и власт ћути и опозиција, ћути српска интелектуална елита! Нажалост, ћути и Црква!? Као да се ова трагедија дешава неком у далекој туђини….! Чак и тада, била би грехота и срамота ћутати!
Зар не видите да нас је власт у Беграду преварила, предала, издала и довела у беспуће? Зар не видите да се председник Србије, руга нашој несрећи у којој нас је он увукао!?
Која памет управља нама и ко нас „представља“ најбоље говори скорашња Декларација тзв. Српске листе као одговор на егзодус – Закон о странцима, гашења здравства и просвете – који се надвио над главама несрећног народа! Зар и то није аларм да се ради о издаји и да треба подићи глас. Видите ли да ће то коначно „отерати“ наш народ из своје постојбине, са својих вековних огњишта!? Зар и то није разлог да подигнете глас и као пастир станете у заштиту свога стада!?
Фрагментарна реакција и батргање дела српске академске заједнице на Косову и Метохији након дугог „спавања“ и њихови покушаји у одбрани Универзитета, говоре колико је потребна кохезија и саборност у деловању…! Без наше државе, остављени од власти, црква остаје наша последња нада!
Рећиће те да се Епархија огласила последњих дана два пута. Ваша два саопштења (анализе стања) последњих дана, више приличе политичким аналитичарима него ли пастиру. Народу је потребан излаз, путоказ, како да сачува животе својих породица, своју душу, своју част и своје достојанство! Нашем народу на Косову и Метохији је у овом одлучном тренутку потребна саборност, договор о важним одлукама шта нам ваља чинити, подршка да опстане и остане, а не Ваше анализе и немушта саопштења „само да би се нешто рекло“, као што и власт чини!
Ваше високопреосвештенство,
Власт је дигла руке и препустила народ „његовој“ судбини. Нажалост, народ је остављен и од државе и од власти! Зато у овом тренутку Ви носите велику одговорност и од ње не можете побећи. Не тражимо од Вас да предводите „дивље племе“ које жели да оружјем решава своју судбину, већ да у духу Христа и историјске улоге наше Цркве (када је народу најтеже), саберете разбијено стадо, напаћени народ који је на издисају и коме треба охрабрење.
Ми смо чинили напоре, и свакодневно деловањем обавешатавали, молили сваког који нешто значи у нашем народу: Цркву (Сабор, Синод, патријарха, Вас), власт, опозицију, САНУ, Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, интелектуалну елиту у Београду, наш народ на Косову и шире, да се нешто учини! Молили смо и преклињали! И сви ћуте! И Ви ћутите!?
Као одговор, од Вас смо добили неразумевање, а од „чувара режима“ широм Косова и Метохије, затварене домове културе, који на тај начин, штите виновника наше несреће (и свог вођу) од критике народа, представљајући да „велики вођа“, наводно, ужива подршку тог истог народа, и ако га он перманентно издаје. Уместо да нас подржите, ћутањем подржали сте њих!?
На тај начин, дозволили смо, да ми Срби са Косова и Метохије и Ви, архиепископ Рашко-призренски, постанемо „смоквин лист“ политици Александра Вучића испод кога, у име српства и наше наводне подршке нама се дешава невиђени егзодус и издаја!?
Ваше високопреосвештенство.
Последњи је тренутак да изађете из комфора и преузмете одговорност и поднесете жртву, као што су то кроз историју увек чинила наше владике, патријарх Павле, наша Црква, као што то ових дана чини Његово високопреосвештенство митрополит Јоаникије.
Потребна је Ваша мудрост, Ваш ауторитет и ауторитет Цркве, пре свега, да САБЕРЕ „разбијено стадо“ и да заједно потражимо одговор шта нам ваља чинити..
Да би се сачувао бар „остатак“ овог народа.
Зато Вам поново предлажемо да, заједно са владиком Иларионом, игуманима манастира на Косову и Метохији што пре у конаку манастира Грачаница окупите представнике релевантних политичких субјеката, грађанске активисте, професоре, студенте, лекаре, виђене људе, домаћине…, како би се договорили о хитном заказивању црквено-народног сабора на коме би донели важне одлуке које би охрабрили „остатак“ народа да, без обзира на све зле силе, и у најтежим условима остане сабран и покажемо му да није сам и да није обезглављен.
Сабор и народни договор ће бити потребан и за нове и још теже изазове који нам тек долазе. Боље што пре, да сутра не буде касно!
Да на крају цитирам последњи стих веома поучне песме немачког пастора Мартина Нимлера о ћутању у невремену, ћутању док други страдају, које се наизглед нас не дотиче. А, „када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни“, крикнуо је песник!
Високопреосвећени,
После свега што је „велики вођа“ предао, а Ви сте ћутали, дошли су и по здравство и просвету. И даље ћутите, саопштавате „анализе“!?
А кад ускоро дођу по „Вас“, плашим се да никога неће бити „ни глас да подигне“!
Наставите ли да и даље ћутите, понећете историјску одговорност!
С вером у Бога!
Чекамо Ваш одговор,
Момчило Трајковић, председник Српског националног форума из Грачанице и члан председништва Српског националног већа Косова и Метохије – Грачаница.
Грачаница, 10. март 2026 године
