Ситуација у Србији, политичко кључање које траје дуже од годину дана, одавно није тајна ни за кога. Није тајна ни чињеница да је Новак Ђоковић подржао студенте, док је свој турнир из Београда, стицајем чудних околности, морао да пресели у Атну.
Маријана Енрикес, аргентинска новинарка и писац неколико бестселера у својој држави, прокоментарисала је ове догађаје у интервјуу за портал „Клеј“ (шљака) из ове земље. На питање новинара да ли Ђоковић може да постане председник Србије, одговорила је:
„Може, наравно, али надајмо се да неће. Чињеница је да он не говори потпуно јасно о својим политичким опредељењима, да то није одавно урадио, али ја осећам да он има конзервативно опредељење. Плус, припадник је Православне цркве, а то носи одређену политичку тежину на Балкану. Међутим, довољно је интелигентан да зна шта све то може да изазове.“
„У 2008. је говорио о враћању Косова и то је изазвало жестоке реакције. Ја мислим да он себи каже „буди опрезан“. Осим када је у питању био ковид. Тада је његов став био веома јасан, као и његовог оца. Не могу да замислим ујка Тонија да је рекао „мој братанац је Спартак“, док је Рафа био у хотелу за имигранте. Нити могу да замислим Федерера заточеног у хотелу у Мелбурну како неколико година касније говори да су покушали да га отрују. Такве ситуације не постоје за њих.“
Потом је додала:
„Он увек каже да се неће бавити политиком, али ја мислим да он има јаке политичке амбиције. Поготово јер види да ствари не функционишу и жели да изађе на сцену и поправи их. Нисам сигурна колико би подршке имао. Једна је ствар политика у тенису, али потпуно друга она права политика. Ту су турбуленције много веће.“
Осврнула се и на селидбу турнира у Атину:
„Мислим да је у Србији урађена кампања да се он представи као непатриотска личност, у покушају да се нападне и његов отац. Изгледа да су Ђоковићи веома заштићени од јавности, јер да је ауторитативан режим као што је српски желео да га уништи, он би то и могао. Али веома је непопуларно напасти га. Зато је он преселио турнир у Атину и освојио га. Заиста не верујем да би то ико други урадио. Мој осећај је да је Новак одрасла особа у дечијем игралишту. И то постаје све очигледније. На пример на Вимблдону је играо плес и говорио да је то за његову ћерку, иако сви знамо да није. То је оно што вичу студенти у протестима.“






