Pročitaj mi članak

Putin, novi ruski car (2): Obaveštajac odmalena

0

Када је имао 13 година, Владимир Путин је отишао у клуб Труд да тренира џудо. А када се његов тренер Анатолиј Рахлин пребацио у спортски клуб Трубостритељ, при Лењинградском металуршком заводу, и Владимир је кренуо за њим. Ту је Путин 1975. постао мајстор овог спорта.

putin-sojguБио и остао људина: Владимир Путин

ШАМПИОН ЛЕЊИНГРАДА

Путиновом тренеру се посебно допада што је Волођа, и кад је постао председник, сачувао везе са својим друговима. Активно се бавио спортом отприлике до 25. године када је постао шампион Лењинграда. Сада одржава добру кондицију тако што стално трчи, ради гимнастику, спарингује са блиским пријатељима у сали у својој кући, плива, јаше, скија, а има и у свом кабинету тренажер.

Спорт је много утицао на Путина. Захваљујући њему постао је веома упоран и кад он нешто науми, нема те силе која ће га скренути с пута. Са џудоом је повезана и чињеница да је постао веома самоуверен.

Бављење спортом даје могућност човеку да покаже своје најбоље особине – храброст, снагу, спретност, тежњу ка победи. То руски председник стално истиче и сопственим примером доказује. Популаризација здравог начина живота данас је један од његових приоритета. 

Исповест учитељице

Дан-данас председник Русије Владимир Путин одржава везе и виђа се са Вером Гуревич, наставницом и пријатељицом која је помогла да се трасира његов животни пут. Она се често појављује у медијима и документарцима о Путину. – Ја у њему не видим председника већ свога ученика, Волођу Путина. Веома бринем за њега. Веома ме боли када чујем неке неоправдане оптужбе на његов рачун. Али, без обзира на све Владимир Владимирович Путин је био и остао добар човек!

Као већина дечака тог времена, Владимир Путин је волео да иде у биоскоп Зрак. Тамо је гледао и домаћи трилер „Штит и мач“ о совјетским обавештајцима у фашистичкој Немачкој. Песму за филм „Од чега почиње домовина“, коју је написао Вењамин Баснер, Путин никад није заборавио. Као ученик деветог разреда одлучио је да постане официр КГБ. И отац Владимир Спиридонович је за време рата служио у јединицама НКВД, претечи КГБ. – Још пре него што сам завршио школу пожелео сам да радим у обавештајној служби, иако се то чинило недости­жним, као лет на Марс. Више од свега ме одушевљавало то како се малим трудом, буквално снагом једног човека, може постићи то што није могла ни цела војска. Један обавештајац је могао да реши судбине хиљада људи. Тако сам ја то тада схватао – испричао је једном приликом Путин.

Највећи број питања постављаних Владимиру Путину након његовог уласка у Кремљ односио се на његов рад у КГБ-у. И мада не воли много да говори о томе, више пута је испричао како је тамо доспео. Тај пут је изабрао врло рано.

Још у раном детињству маштао је о ономе о чему су маштали сви совјетски дечаци: да буде морнар, потом пилот – космо­наути још нису били у моди. Спремао се да упише Академију за цивилне пилоте у Лењинграду, али је читају­ћи књиге и гледајући филмове као што је „Штит и мач“, променио мишљење. Да би сазнао како се постаје обавештајац, на почетку деветог разреда отишао је право у КГБ. Тамо му је речено да мора прво да одслужи војни рок или да заврши неки факултет. Препоручили су му правни. – И од тог тренутка сам почео да се спремам за Правни факултет Универзитета у Лењинграду. И више ме нико ни­је могао зауставити – рекао је својевремено Путин.

На лењинградском Правном факултету конкурисало је тада 40 кандидата за једно место. На пријемном је Путин добио све петице, једино из литерарног састава – четворку.

Већина студената са права, генерација 1970-75, не сећа се Владимира Путина. Углавном се дружио са онима који су тренирали борилачке спортове. Забављао се са Људмилом Хмарином, сестром свог колеге Виктора. Људмила је завршила медицину и ради као лекар. Пријатељевао је и са бас-гитаристом студентског ансамбла Александром Бастрикином, који је сада шеф Истражног комитета Русије. Факултет је уписао са 18, а завршио са 23 године. По дипломирању Путин се запослио у Великој кући на Литејном проспекту 2, што је седиште КГБ за Лењинград и лењинградску област. Радио је од 1975. до 1984. године. Почео је као потпоручник, а у Источну Немачку је отишао у чину капетана. 

Тренерова прича

Чим је постао председник појавило се десетак људи који су себе називали Путиновим тренерима. Прави тренер Рахлин је скроман човек, он није на сваком ћошку викао да је тренирао будућег председника, али је причао: – Најпре је Владимир пропуштао тренинге јер је често био болестан. Одлазио сам код његових родитеља. Његови тата и мама су били добри, вредни људи. Сазнао сам да им је син болешљив, али ми је било драго што му нису бранили да се бави спортом. Чак су га подстицали. Схватили су да се, бавећи се спортом, он учи дисциплини и реду. Већ после годину дана тренирања, Путин је ојачао и више се није разбољевао. Вежбао је упорно. Касније, прво што ми је пало у очи, била је његова невероватна издржљивост, и још, неустрашивост. Никад није одустајао од борбе. На терену је ишао против тежих момака, како се каже, без мане и страха. 

putin-studentСтудент у Лењинграду: Владимир Путин са колегом

Касније, када је ушао у Кремљ, да би задовољио огромну радозналост, али и да би спречио разне спекулације, Путин је одлучио да ор­ганизује вишедневни боравак троје одабраних новинара на једној од државних дача, и пружио им прилику да му по­ставе сва питања која желе, укључујући и она о приватном животу. Тај интервју објављен је касније у књизи „У првом лицу“ у милионским тиражима и више пута прештампаван. Разговарало се опуштено, углавном увече, како кажу аутори, „на руски начин, у кухињи, за постављеним столом“. Председник је одговарао на сва питања, понекад би се зами­слио, а кад се чинило да жели да прећути, он је, ипак, после дуже паузе, одговарао. Дешавало се да дође очиглед­но уморан, али никад није на своју иницијативу прекинуо разговор – одговарао је све док је било питања. И долазио сутрадан поново, и прекосутра – и тако шест дана. Посеб­ну вредност књиге чине лични подаци о којима сам Пу­тин никад више није говорио.

Тада је говорио и о младалачким љубавима. Додуше, прилично скромно. Једном су га новинари питали када је први пут водио љубав? Није се збунио: „Сећам се кад сам то радио последњи пут…“ Код њега, све је било обично: заљубљивао се као и сваки млади човек, али није било неких озбиљнијих љубави, ако се изузме једна која је чак требало да се заврши браком. Било је то четири године пре него што се заиста оженио. Она се касније удала за другог. – Све је већ било планирано. И моји и њени родитељи су већ све купили – и прстење, и одело, и венчаницу. То је била једна од најтежих одлука у мом животу. Али, решио сам да је боље то урадити у том тренутку него мучити и њу и себе – испричао је Путин.

Иако се дуго забављао са Људмилом Хмарином, судбина је хтела да се ожени са другом.

ДРУГА ЉУДМИЛА

У зиму 1981. стјуардеса калињинградског одељења Аерофлота Људмила Шкребњова летела је за Лењинград. Колега из КГБ предложио је Владимиру да проведу вече са стјуардесама. Путин је већ био набавио карте за наступ познатог московског комичара Аркадија Рајкина у Театру Ленсовета на Владимирском проспекту.

На лепу плавушу, студенткињу филологије и стјуардесу, Путин није оставио неки нарочит утисак. Касније је Људмила говорила да га на улици никада не би ни приметила, али да је имао неку унутрашњу снагу којом и данас привлачи.

(Вести)