Podešavanja / Settings

Vi se sećate.
Da, vi se svega sećate,
Kako sam stajao
Uza zid netramice,
A vi se uzrujano po sobi šećete
I nesto ostro
Bacate mi u lice.

Rasla mi ruža kraj b’jela dvora,
Kraj b’jela dvora dragoga Jova.

Bio sam pozvan na zabavu jednu,
Kod starog druga u njegov stan.
Tamo je već bilo društvo meni znano,
Razgovor tih i malo dosadno.

Bilo je nebo na tvome čelu
U srcu zdjela vrućeg mlijeka
Bili smo djeca koja se vole
I koja ne znaju što ih čeka

Duga je noć
a znaš da ponekad
samoće se bojim
ostani još samo malo

Svirajte mi vi, tiho, tiho
svirajte mi vi, tiho, tiše
tiho, tiho, svirajte mi vi
nema nje

Znam da su svi protiv Srbije
ali Srbima dozlogrdilo je
znam da postoji dogovor s’ nebom
ko tebe kamenom, ti njega hlebom
ali dokle tako, ali dokle tako

Žao mi je, moram ići
Znala sam da je bila laž
Koliko sam izgubila vremena iza njega
Koji obećava, ali se nikad ne menja
Čudne ljubavi koje nam prave probleme

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Ne znam da li sam ti to pričao,
Ne, sigurno nisam, vidiš ono polje
Kako se lagano pali belilom,
To su letnje latice,

Свет без тебе(Пева Лео Мартин) Ниси више тусве што је било лепос’ тобом оде садсрећа сва из живота могсва љубав коју знам оде сад Ниси више тусве што је било љубавније више тусваки смех, сваки ведар данза мене значи бол, јер живим сам Реф.Не, ја нећу свет без тебеноћ без твојих топлих рукудан без твога […]

tekla voda kroz kalinu,
kalino, kalino
kalilito – vito pero zeleno

kad je tekla gde se dela
kalino, kalino
kalilito – vito pero zeleno

Đuvegije gde ste da ste htela bi da znam
Na sve strane glas raznes’te ‘oću da s’udam

Ja sam rođen tamo na salašu,
u ravnici kraj maloga rita,
ljuljali me talasi Dunava,
milovala vojvođanska žita.

Pogledaj me nevernice,
pogle’j moje bledo lice,
i na njemu tamne bore,
pipni čelo kako gore.

Ja znam za ljubav
što prolazi i nestaje
k’o vedri, topli, letnji dan

Jednu priču malu ispričaću vama
To je priča koju poznajemo svi
Svako zna za jade ljubav što ih stvara
Ali moja briga veća je od svih!

Teško mi je zaboravit’ tebe,
jer svu ljubav i sreću ti dadoh,
plačem i plakaću gorko
dok u oku još suza ima.

Od Banata prema Sremu nisko oblaci
noć se spustila, pa se ne vidi.
Samo moje misli po ravnici putuju
ja ih pošaljem al’ se vraćaju.
A ti, a ti se nećeš vratiti.

Znaš li odakle si sine,
Pogledaj planine sive,
Zejtinlikom cveće procvalo
Šumadijom sunce zasjalo