Podešavanja / Settings

Bilbil pile jagnje moje
ne poj rano
Of aman aman devojčice mala
ne poj rano

Aj, beli lice Prizrenka devojka,
Prizrenka devojka.
Aj, otišla je na nove bunare.
Aj, ozdol ide mladi biligbaša.

O kako ste ljudi moji
jedna soba drugi svet
ja sam sam u svojoj čoji
gledam tuđi truo cvet

Sudbo moja, sudbino
sudbo moja, nevernice,
što si, sudbo, me odnela
v zemja nepoznata
sama da živeam, sudbo,
večno da crneam.

Samo jednom se ljubi
Sve je ostalo varka
često udes nam grubi
Šale zbijati zna

Nije loše umreti u maju.
Grobar će da kopa lako, vredno,
I slavuji će da zapevaju
Poslednji put, tako izvanredno.

Puče puška, puče puška, džanum,
ih, lele, Stano,
niz goru zelenu, niz goru zelenu.

Juče negde oko deset sati uveče
ulica koju loš glasi prati
dvojica jedan protiv drugoga
i jedna devojka

Ponekad, kada se za sobom okrenem
lavina suza se pokrene
zbog svega i zbog svih

Sve što živi ožiljak ima
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ svima
bio bih hulja i lopov znan.

Noć, muzika svira
i sve me seća na nju
al’ dok njenu pesmu pevam
ona noćas nije tu

Svitanje
To je samo još jedan dan
Nedostaješ mi
Više nego što mogu reći

Jeremija pali topa
zatresla se sva Jevropa
doš’o Švaba do Zemuna
od Zemuna puna buna

Ovo što mi se dešava
toliko se plašim da izgovorim
srce je moje ranjeno
neka bude istina ovo što proživljavam

Žil bыl hudožnik odin,
Domik imel i holstы,
No on aktrisu lюbil,
Tu, čto lюbila cvetы.
On togda prodal svoй dom,
Prodal kartinы i krov,
I na vse denьgi kupil

Volim Pariz u maju,
Kad pupoljci niču,
Kad jedna nova mladost
Prevlada starim gradom,
I počne da sija.
Volim Pariz u maju,
Kad ga napusti zima,
kad sunce miluje
Njegove stare krovove, tek probuđene.

Negde u daljine pogled mi se gubi
nekog u daljini moje srce ljubi
prolazi mi mladost i u čežnj vene
daleko si draga, daleko od mene

Kada ja pevam a kiša pada,
Naiđu neki oblaci neizvesnosti
Svrati tada ponekad do mene.
Svaka kapljica je jedna tužna uspomena
Što u tugu se pretvara
Zato ove stihove pevam.

Ako si ti pupoljak od ruže
što beskrajno širi miris svoj
Ja ću biti grana od tog cvijeta
samo da bi bio vječno tvoj

Ah kad tebe ljubit ne smem
drugu ljubit’ neću ja
mada krasom i divotom
k’o Danica zvezda sja