Подешавања / Settings

Затвори очи и ја ћу те пољубити
Сутра ћеш ми недостајати
Запамти да увек бићу искрен

Осмех плав што нема дом
увек пролази улицом
сасвим сам, са својим сном
још прича са облаком

Ко ми тебе узе? Ко ми тебе посла?
Ко провоцира наше сузе сваки пут кад би дошла?

Ја сам био погрешан
Кад сам ти ставио руку на раме
Тамо је држао дуго
И говорио ријечи

Од почетка на овамо
све се мења непрестано
зато много снаге треба
да се крене све до неба

Шта је љубав него чудно осећање?
То је као знак који остаје цео живот?
Тражићеш неког коме ћеш веровати
Ко ће те волети, и због тога никад нећеш плакати.

Казалось бы – ну что скучать? Всего семь дней разлуки,
А вот скучается, хоть волком вой!
Посуды кухонной гора – все не доходят руки,
И я опять забыл полить столетник твой.
Друзья зовут: „Давай махнем на шашлыки, на дачу!“
А я не еду, мне милей мой сплин.
В привычной мизансцене дней все выглядит иначе
Когда невольно поживешь один.

Нека ме ноћас обгрли грање
Нек’ ме хладноће сакрије лишће
Нек’ ме јутром окупа роса

мој факултет је купила америка
избацили су леве књиге из подрума
увели плаћање свега и свачега
поставили камере по ходницима