Podešavanja / Settings

Država nema pouzdanih podataka gde se sve nalaze zaostale bombe, procenjuje se da 1,5 miliona ljudi živi u delovima gde ima zaostalih neeksplodirana sredstava.

Generali Vojske Jugoslavije upozoravaju da se posledice bombardovanja ne saniraju. Istina o radioaktivnoj municiji gura se pod tepih zbog odnosa prema Zapadu

Petnaest godina posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Srbiji od raka umire sve više mladih ljudi. Domaći i strani stručnjaci za sledeću godinu najavljuju pravi skok malignih oboljenja. Društvo za borbu protiv raka predložilo da se zatraži odšteta od Amerikanaca, po ugledu na odštetne zahteve posle Fukušime.

Srpskoj javnosti je malo poznato, da je 8 juna 2000 godine u Atini izvršena “smrtna kazna” nad britanskim NATO generalom Stivenom Saundersom, atašeom britanske ambasade, u znak odmazde za NATO bombardovanje Jugoslavije 1999.

U središtu događaja su sudbonosni trenuci neposredno pred agresiju Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine. Sva prava Kontrast studio,RTS.

U planiranom spektaklu sve scene su smišljene unapred: Srbima su izvdojili ulogu zločinaca, Albancima nevinih žrtava, a SAD je trebalo da kazne zlo. Sa povodom je sve bilo jednostavno: za 8 godina balkanske krize Amerikanci su imali već rezervne scenarije za isceniranje povoda. Za početak Srbiji je bio postavljen ultimatum: ili da prihvati uslove SAD (da povuče sve trupe sa Kosova), ili će je napasti. Unapred se znalo da Beograd neće pristati na takve uslove. do tada Snage bezbednosti Jugoslavije su razbile značajni deo teorista na Kosovu i deblokirale najvažnije komunikacije.

NATO je u agresiji protiv Srbije (SRJ) našao opravdanje da ne bude raspušten, vojno-industrijski kompleks je na duži rok osigurao rast porudžbina i profita, korporativni kapital je predstavio svoju globalnu čeličnu pesnicu, a SAD su isposlovale povod za raspoređivanje svojih trupa i širenje mreže novih vojnih baza na Balkanu, prema Kaspijskom basenu, ruskim granicama i Bliskom Istoku. Još tokom oružane agresije postavljeno pitanje – ko je sledeći? Nije se dugo čekalo. Usledile su invazije i agresije na Avganistan 2001, Irak 2003, Libiju 2011, Mali 2012. Nije nepoznato postojanje lista „otpadničkih“, „nepredvidivih“, „diktatorskih“ režima, po pravilu, u zemljama atraktivnih geopolitičkih položaja ili bogatih rezervama energenata i strateških minerala.

Od 15. septembra 1991. hrvatske paravojne snage – jer SFRJ je pravno još postojala – počele su masovne napade na sve garnizone JNA na teritoriji Hrvatske. Kako je vojni vrh u Beogradu bio kolebljiv i nije se uopšte snalazio u postojećim okolnostima, nezadovoljstvo među pripadnicima JNA bilo je veliko: zbog poraza, zarobljavanja, ponižavanja, zbog nepostojanja strategije izlaska iz košmara građanskog rata. JNA je prepuštena sama sebi, političari su od nje prali ruke, a vojni vrh je glumio diplomatiju. Zbog svega toga, krajem septembra 1991. deo pripadnika Gardijske brigade u Beogradu pokušao je da uhapsi ministra odbran

BI BI SI PRIZNAO: Bombardovali smo vas osiromašenim uranijumom, u Srbiji će od raka umreti još 10.000 ljudi!

Želela je po svaku cenu da zadrži sankcije protiv Srbije i Srba u BiH, kako bi oni bili prisiljeni da prave ustupke. Za vreme bombardovanja Srbije Olbrajtova se zalagala da NATO bude još agresivniji

„I mislim da je to jedini način da ih potpuno zaštititmo, da ih uvedemo u sistem jer se još uvek krećemo u okvirima Ustava Srbije i suštinske autonomije koju je Ustav Srbije i Rezolucija 1244 predvidela za Kosovo i Metohiju“, dodao je Nikolić.

U napadu aviona NATO 30. maja 1999. godine, poginulo je 10, a povređeno 30 civila, od čega njih 17 teško.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na to odgovorio da će njegova zemlja pomoći Siriji u slučaju napada.

Ubistvo dece i civila u Siriji, ako se pokaže da je izvršeno u cilju izazivanja vojne intervencije SAD – u šta svetska javnost više skoro i ne sumnja, trebalo bi da bude povod za široku srpsku akciju utvrđivanja objektivne istorijske istine o događajima koji su iskorišćeni kao povodi za bombardovanje SR Jugoslavije i prekodrinskih Srba.

Đoković je imao 12 godina kad je 1999. NATO bombardovao Srbiju.

„Ta dva i po meseca su nas ojačala. Gledali smo na svetlu stranu života. Bili smo deca, imali smo 12 godina pa smo mislili ‘OK, ne moramo da idemo u školu i možemo više da igramo tenis. Tako smo tokom dva meseca provodili čitave dane na teniskom terenu dok su nam avioni leteli nad glavama. Nakon nedelju dve, nekako smo nastavili sa svojim životima. Situacija nije bila u našoj kontroli, ali smo srećom svi preživeli i takvo iskustvo iz prošlosti smatramo velikom lekcijom u životu“, istakao je Đoković.

Savetnik predsednika Republike Radoslav Pavlović sastao se danas sa Zoltanom Danijem, pukovnikom u penziji i Željkom Mirkovićem, producentom dokumentarnog filma „Drugi susret“, koji prati sudbine i susret dvojice bivših vojnika, američkog ratnog pilota koji je za komandama nevidljivog bombardera F117A učestvovao u NATO bombardovanju SRJ 1999. i oficira Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije čija ga je raketna baterija oborila tokom četvrte noći dejstava, saopšteno je iz Službe za saradnju sa medijima Predsednika Republike.

Kao i sada, ni tada nije bilo rezolucije UN koja bi eksplicitno dozvolila NATO da bombarduje Srbiju. Ali, članice NATO su uspele da pronađu način, uključujući i raniju rezoluciju UN, kojom je legalizovana akcija, kaže Klark.

Takva intervencija bi sada olakšala stradanja sirijskog naroda jer bi obuzdala režim i onemogućila dalje korišćenje hemijskog oružja. Zato Velika Britanija po međunarodnom pravu, čak i ako SB UN blokira odluku o vojnoj operaciji u Siriji, uprkos tome može preduzeti krajnje mere za ublažavanje humanitarne katastrofe u Siriji – tvrdi Kameronov kabinet.

Vojni savetnici predsednika SAD razmatraju opciju za napad na Siriju po uzoru na NATO bombardovanje SRJ iz 1999. kako bi zaobišli UN, piše “Njujork tajms”Kako navodi list, američki predsednik Barak Obama i dalje odmerava kako da reaguje povodom navodnih napada hemijskim oružjem u Siriji, dok njegovi saradnici istražuju da li bi „Operacija Plemeniti nakovanj“, završna faza rata na Kosovu i Metohiji, mogla da posluži kao presedan za akciju u Siriji.

Za rat protiv Srba su u Francuskoj bili oni koji su proatlantski orijentisani, a njih je bilo i na levici i na desnici. Želeli smo da budemo u NATO-u, a Kosovo je bilo veoma važno za opstanak ovog saveza. S Kosovom je NATO potpuno promenio prirodu i od štita se pretvorio u mač.