Pročitaj mi članak
(Танјуг)
Као и сада, ни тада није било резолуције УН која би експлицитно дозволила НАТО да бомбардује Србију. Али, чланице НАТО су успеле да пронађу начин, укључујући и ранију резолуцију УН, којом је легализована акција, каже Кларк.
Некадашњи начелник Генералштаба Војске Сједињених Америчких Држава, пензионисани генерал Весли Кларк одбацио је поређење косовске интервенције са могућом војном интервенцијом у Сирији, оценивши да је примереније поређење са одмаздом САД према Ираку 1993. године.
Кларк је у ауторском тексту који је објавио Ју-Ес-Еј Тудеј навео да би интервенција у Сирији била сличнија нападу на главни обавештајни центар Садама Хусеина у Багдаду, која је изведена због наводног планирања атентата на бившег председника Џорџа Буша старијег.
„Током деведесетих САД су имале много већу улогу на глобалној сцени него што имају данас. Русија се борила да се одржи након распада Совјетског Савеза, док је Кина била далеко од садашњег извандредног економског раста“, оценио је пензионисани генерал.
Када је у питању интервенција против Србије 1999. године, Кларк каже да, иако не види превелику сличност са Сиријом, неке важне лекције које су тада научене, сада би могле да помогну.
„Као и сада, ни тада није било резолуције УН која би експлицитно дозволила НАТО да бомбардује Србију. Али, чланице НАТО су успеле да пронађу начин, укључујући и ранију резолуцију УН којом је легализована акција. Сада би кршење Женевске конвенције могло да буде довољно оправдање“, сматра Кларк.
Према његовим речима, косовски пример показује и да није императив да се одговори одмах након „што буде пређена црвена линија“.
„НАТО је 1998. године поставио црвену линију, а Срби су је прекршили у јануару наредне године када су убили најмање 40 фармера у Рачку. Интервенција није изведена одмах, већ се покушало дипломатијом коју је водила Француска“, подсетио је некадашњи заповедник кампање против Србије.
Он је као важну лекцију навео и тадашње односе са Русијом, који су били у почетку непријатељски, јер се званична Москва супротстављала интервенцији, али је након две посете заменика државног секретара Строба Талбота Кремљу довела до тога да Русија заједно са другима поведе дипломатску мисију која је резултирала тиме да југословенски председник Слободан Милошевић прихвати НАТО услове.
„Председник Обама је оправдано поставио линију која значи употребу хемијског оружја. Нека оружја су једноставно превише нехумана да би била коришћена. Током деведесетих смо научили од председника Клинтона да тамо где можемо нешто да изменимо, морамо да интервенишемо“, закључио је Кларк.
