Pročitaj mi članak
(Видовдан)
Војни саветници председника САД разматрају опцију за напад на Сирију по узору на НАТО бомбардовање СРЈ из 1999. како би заобишли УН, пише “Њујорк тајмс”Како наводи лист, амерички председник Барак Обама и даље одмерава како да реагује поводом наводних напада хемијским оружјем у Сирији, док његови сарадници истражују да ли би „Операција Племенити наковањ“, завршна фаза рата на Косову и Метохији, могла да послужи као преседан за акцију у Сирији.
Иако из САД још нису стигле толико јасне претње као из Европе, Обама је у среду наговестио да би могло да дође до покушаја да се заобиђу тела Уједињених нација.
Главни разлог за то је што би Русија сигурно ставила вето на било какву одлуку о примени силе над режимом председника Сирије Башара ал Асада.
„Ако САД нападну другу земљу без подршке УН и без јасних доказа о нападима хемијским оружјем, поставља се питање да ли би то било у складу са међународним правом и да ли бисмо имали подршку савезника за тако нешто“, рекао је Обама за ЦНН.
Он је наводе о нападу хемијским оружјем, за који још нема доказа, јер инспектори још нису на терену, назвао великим догађајем који заслужује „озбиљну забринутост“ и навео да САД имају „мало времена да реагују“.
Иако се он слаже да је неопходно да експерти УН установе да је било напада хемијским оружјем, у Белој кући се већ разговарало о преседанима и Косову, пише „Њујорк тајмс“. То би могло да буде увод у ваздушни удар сличан оном који је у Србији познат под нетачним називом „Милосрдни анђео“.
„Косово је очигледан преседан за Обаму, јер су и у Сирији убијани цивили, а Русија има дугогодишње везе са режимом који је оптужен за злочине. Председник Бил Клинтон је 1999. године искористио подршку НАТО и тврдње да штити ненаоружану, рањиву популацију како би оправдао 78 дана бомбардовања СРЈ“, пише лист.
Виши званичник је за лист потврдио да је „косовски преседан“ тема на састанцима о Сирији, али је истакао и да се разматра да ли би удар из ваздуха имао нежељене последице, као што су дестабилизација Либана или одлив већег броја избеглица у Јордан, Турску и Египат.
„Прејако би било рећи да радимо на легалном оквиру за акцију, с обзиром на то да председник није донео одлуку. Ипак, Косово је, наравно, преседан за нешто што је јако слично“, рекао је неименовани званичник.
Бивши амбасадор САД при НАТО Иво Далдер каже да је у случају Косова коришћен аргумент да је због „стања хуманитарне опасности“ међународна заједница имала обавезу да реагује, ако треба и силом.
У случају Сирије, сматра Далдер, администрација би могла да тврди да је употреба хемијског оружја створило стање хуманитарне опасности и да је она можда увод у ширу употребу таквог наоружања.
„Ако председник жели да створи легални оквир за деловање, постоје многи начини да се то учини ван контекста УН“, сматра бивши Обамин саветник за Блиски исток Денис Б. Рос.
За разлику од, ипак и даље опрезног Обаме, шеф британске дипломатије Вилијем Хејг је рекао да Британија верује да је напад извршен и да иза њега стоји Асадов режим, Француска је већ запретила употрбеом силе, док је став Русије да је у питању највероватније монтиран догађај.
„Њујорк тајмс“ истиче и да су оштре изјаве европских званичника нешто што „подсећа на ситуацију о Косову“.
У међувремену један званичник одбране САД саопштио је да ће америчка ратна морнарица појачати присуство у Средоземном мору још једним, четвртим ратним бродом, наоружаним крстарећим ракетама, због све веће кризе у Сирији.
Неименовани званичник је рекао да је брод Махан требало да се врати у базу у Норфолку, у савезној држави Вирџинији, али да је заповедник Шесте флоте одлучио да га задржи у региону, јавио је Ројтерс.
Тај званичник је, с друге стране, нагласио да морнарица САД није добила налог да се припреми за војне операције због догадјаја у Сирији.
