Podešavanja / Settings

Više od 200.000 korisnika dozvoljenog minusa ušlo „u crveno“ za četiri milijarde dinara. Onima koji su predugo „ispod crte“ pojedine banke bez najave i objašnjenja ukidaju pozajmicu
Banke iznos dozvoljenih minusa uglavnom odobravaju u visini jedne ili jedne i po plate

Инвеститори траже од Португалије камате веће од осам одсто на дугорочне зајмове – то подсећа на најгоре време дужничке кризе… да ли се оно враћа? Андреас Рес, главни економиста банке „Уникредит дојчланд“, не може да верује да медији пишу о поновном распламсавању дужничке кризе. У Португалији је политичка ситуација напета, „али када погледате какав напредак […]

Američki san, trideseto-minutni crtani film objašnjava smisao i posledice globalnog monetarnog sistema.

U Srbiji se pojavio novi oblik zloupotrebe bankarskih kartica, pomoću kojih je nedavno prevaren veliki broj građana Srbije.

Srbija je izgubila skoro 1,5 milijardi evra, odnosno pet odsto bruto domaćeg proizvoda ostvarenog u prošloj godini zbog povlačenja kapitala stranih banaka iz regiona.

Čak trećina kamate koji građani plaćaju za korišćenje dozvoljenog minusa predstavlja zaradu banke. Kod ovih pozajmica banke najviše zarađuju jer marže u proseku iznose i do 10 odsto.

Početkom marta je, nakon 15 meseci mukotrpnog rada, grupa novinara okupljena u konzorcijum Međunarodni istraživačkog novinarstva počela objavljivati reportaže koji daju jedno sasvim drugačije svetlo na finansijska off-šore sjedišta, a koji su u narodu bolje poznati kao ‘poreske oaze’ ili ‘poreski raj’ za sve one koji svoje bogatstvo žele prikriti od očiju javnosti, poreske uprave i finansijske policije.

Šanse da domaće banke u državnom vlasništvu, koje su napakovale „debele“ gubitke, nađu kupca iz zemalja Evropske unije gotovo su minimalne

Do petka, 29. marta, počela su da stižu saopštenja da se u rumunskim bankama dešava nešto poput panike – ljudi prebacuju novac iz malih i srednjih banaka u velike, smanjuju depozite do sume ispod 100 hiljada evra, zatvaraju račune.

Sagovornik Jovane Vukotić u ovonedeljnim „Poslovnim razgovorima“ je gospodin Miomir Miša Brkić, novinar i ekonomski analitičar. Naš gost je svojevremeno bio jedan od urednika „Ekonomist magazin-a“ i nedeljnika „Vreme“, a sada je jedan od urednika časopisa „Novi magazin“.

Banke na Kipru, koje su 16. marta zatvorene kako bi se sprečio odliv kapitala sa ostrva, u četvrtak su ponovo otvorene, a ispred ekspozitura su se stvorili dugi redovi građana.

U znak sećanja na na talentovanu gimanzijalku Sanju Milenković, koja je stradala u bombardovanju mosta u Varvarinu, formiran fond. Već 12 godina blokirano oko 130.000 evra za stipendiranje mladih.

Najbogatiji Srbi koji nvac drže u bankama na Kipru mogli bi da ostanu bez čak sto miliona evra zbog ekonomskih mera koje će biti sprovedene u toj zemlji.

Predstave nemačke kancelarke Angele Merkel o evropskoj integraciji izgledaju tako da Evropa treba da se pokorava i savija pod nemačkom politikom, ocenjuju nemački komentatori, dok politički nedeljnik “Špigel“ piše da drama spasavanja Kipra pokazuje da se evro-konflikt sve više razvija kao borba za nemačku dominaciju nad Evropom.

Zbog paketa pomoći od 10 milijardi evra, Nikozija prihvatila mere koje će joj onemogućiti da bude ofšor zona za pretežno ruske klijente.

Ako to Brisel i njegove banke rade svojim državljanima, makar i Kipranima, šta li tek mogu nama, golim i bosim Srbima?

Dve trećine stanovnika zemlje pred bankrotom žele da vrate kiparsku funtu jer neće da trpe pritisak EU, dok vlada pokušava da ispuni sve uslove kako bi od Unije dobila pomoć

Medvedev kiparski plan o oporezivanju štediša uporedio sa eksproprijacijom iz sovjetskih vremena.

Rusija je završila pregovore sa Kiprom, ali predlozi kiparske strane nisu zainteresovali Moskvu, izjavio je jutros novinarima ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Zvaničnih podataka o iznosima depozita srpskih državljana i firmi na Kipru nema. Nezvanično, procene su da na štednji ili protočnim računima građani Srbije u ovoj zemlji danas imaju između pet i osam milijardi evra.