Он је додао да је ова ситуација „разлог је да се размисли” о евру као валути у којој су руске девизне резерве.

„Између 41 и 42 одсто наших резерви је у еврима, а предлог (ЕУ Кипру) није само непредвидив, него неодговарајући”, рекао је он, практично припретивши европским колегама.

Московски медији су истакли да је немачка канцеларка Ангела Меркел, иначе склона жестоким изјавама, коначно, наишла на себи равне. Не чуди стога што је отворена несагласност руске и немачке стране у руским медијима већ оквалификована као – „епски обрачун Путина и Меркелове”.

Руски бизнис и те како је заинтересован за кипарску кризу и нуди подршку, али није спреман и да у потпуности верује властима у Никозији.

„Спасавање Кипра је могуће, али би коштало 6 милијарди евра. Руски бизнис је за то дефинитивно заинтересован, пошто се преко Кипра воде послови који овде у Русији не би били могући. Ипак, питање је колико би нас све то, у крајњој мери, коштало и како би то схватила наша, домаћа јавност”, коментарише финансијски стручњак Дмитриј Дорофејев.

Професор на Високој школи економије у Москви Максим Братерски, сматра да су у Никозији свесни да су се нашли између чекића и наковња, али да су и даље спремни да седе на две столице. Тачније, да узму новац и од европских финансијских институција и од руских.

Руски банкари покушавају да направе рачуницу о томе колико ће их коштати кипарска криза, а укупна сума већ се попела на неких 10 милијарди долара. За сада, стигао им је апел из Никозије да кредит који им је одобрила Москва са садашњих 2,5 милијарди евра „ојачају” са још пет милијарди. Уз то иде и молба да се камата за већ додељену позајмицу са договорених 4,5 одсто, смањи на 2,5 процената, а рок отплате помери за пет година.

Како наводе руски медији, на који начин ће Русија заиста помоћи Кипру и да ли је та помоћ везана за реакцију европских банкара, још није одлучено, али се помиње да Москва своју помоћ условљава тиме да добије право да истражује и користи гасна поља у кипарским територијалним водама.