Подешавања / Settings

Не престаје полемика да ли би Југославија била поштеђена жртава, грађанског рата, стварања НДХ, а затим комунистичке владавине, да није било државног удара 27. марта 1941. Током целог послератног периода, ово питање окупирало је југословенске, међународне и емигрантске кругове, а данас се из њега извлаче савремене аналогије о српској политици у последњих 30 година, од […]

О контроверзама, везаним за 27. март, говоре: проф. др Богдан Кризман (Загреб), проф. др Бранко Петрановић (Београд), др Милан Ристовић (Београд), др Холм Зундхаузен (Немачка), проф. др Драгољуб Живојиновић (Београд), Игор Бухаркин (Русија), публицист и експерт архива министарства спољних послова СССР, Џулиен Емери, аташе за штампу у британском посланству пред рат, мајор Никола Косић, пучист, Милован Ђилас, Михајло Швабић и принц Александар Карађорђевић, син кнеза Павла, Хајнц Шларп, Радмила Радић, капетан Клаус Фогел, Станко Марјановић и Слободан Нешовић.

Командант ваздухопловства био је јасан: „Ја једва држим у рукама своје официре и може се десити на случај погрешних одлука да бомбардују прво мене… па и Вас у Белом двору…!”

  Увек када мислимо да је неки крупан историјски догађај, било трагичан, било тријумфалан, проузроковала и потпуно обликовала воља једне или неколико особа, ма колико нам изгледало да је то тако – неумитно грешимо.  Појаву књиге новинара британског Скај њуза Тима Маршала „Игра сенки – Петооктобарска смена власти у Србији“ дочекало је – ћутање! Изостале […]