Podešavanja / Settings

Koraks je, komentarišući umetnost Marine Abramović nacrtao karikaturu u listu Danas na kojoj umetnica gleda u magarca sa šajkačom. „Sve nas je napravila magarcima“, rekao je Koraksić dodajući da njen dolazak nadopunjuje laž kojom nas svakodnevno zasipa predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „To su dve velike laži koje su kompatibilne. Jednu stalno slušamo od Vučića, a […]

Округли сто је централни догађај дводневног скупа „Београдски контрапункт“, који се трећи пут одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања Србије као покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора, са циљем да окупи уметнике и мислиоце из различитих делова света који својим радом знатно доприносе разумевању савремених светских токова, односно ситуације […]

Када се пре четири године у Аустрији обележавала стота годишњица од почетка Великог рата, историографија и медији су давали главни тон у националној култури сећања. Сада, на стоту годишњицу од његовог краја, главну реч у овдашњим комеморацијама води уметност. Најкраћи закључак би био – ратови почињу у политици, разрешавају се у уметности. Најкраћи закључак је […]

Лутовац је аутор неколико уметничких филмова (видео-арт, видео инсталација и мултимедија-мономедијска  уметност): режирао их је, играо главне улоге и написао сценарија. Недавно је учествовао на изложби слика XVIII Крајишки ликовни салон у Железничком музеју у Београду, сликом под називом  „Православље долази са југа“. Господине Лутовац, да ли сте као мултимедијални уметник, раритет на овим просторима, […]

Ево шта је о ријалити програмима рекао Емир Кустурица: „Данас, ако нису вулгарни, ако немају оне најбруталније шале које их изједначавају са оним што смо ми презирали и називали ‘булеварским позориштем’, филмови све теже издржавају у биоскопима. Ово време је преусмерено на ријалитије, вулгарност живота која је, заправо, једно политичко оруђе које преусмерава пажњу на […]

Левичарски герилски уметници су познати: славни Бенкси као мете држи капитализам, конзумеризам и неједнакост; отац стенсил графита Блек ле Рат углавном критикује репресију и бави се разним врстама отпора; Шепард Ферли овековечио је успон Барака Обаме постером о „нади“, а сада се бави проблемима муслимана у САД, као и корпоративизацијом политике… У Трамповој ери, међутим, десница има свог герилског уметника. […]

Међу добитницима су композитор Едуард Артемјев, кореограф Јуриј Григорович и оријенталиста генерални директор Ермитажа Михаил Пиотровски. Државна награда Руске Федерације је највише признање за заслуге у области науке и културе у друштву и држави. Церемонија доделе одвија се за Дан Русије у Кремљу. Као што је рекао је Путин, уручивање награда је увек посебан догађај, јер су лауреати необични, изванредни људи, чија достигнућа […]

Nenad Gvozdenović je govorio o tome kako je postao glumac (00:01:00), zašto je hteo da učestvuje u rijalitiju „Survajvoru” (00:04:00), o svom detinjstvu na ostrvu Lastovu i Arilju (00:06:30), o svojoj porodici i rediteljskom radu (00:13:00), o tome gde mu je zavičaj i zašto je sanjao maslinu koja rađa šljivu (00:18:00), o tome gde se […]

Живимо у млаком, равнодушном времену, без великих узлета. Ипак, међу нама су били и данас постоје људи са великом мисијом, уверени да се вреди жртвовати, да је живот мала цена за нешто што се воли, каже у разговору за Спутњик Сања Домазет, ауторка књиге есеја „Божанствени безбожници“, посвећене иконама 20. века. Живимо у млаком, равнодушном […]

Odmah nakon Drugog svetskog rata, u umetničkom svetu Njujorka dogodilo se nešto uzbudljivo, piše BBC, a prenosi zagrebački “Indeks”.

Šta se to dogodilo da oni čiji glas je trajno promukao od ogovaranja „totalitarnog, nedemokratskog sistema“ sada kad je došla sloboda, ne mogu da napišu novelu, kamoli roman; pozorišni komad koji će ostati upamćen

Svojevremeno je prof. dr Vladeta Košutić davao temu “Don Kihotovo i Hamletovo ludilo“ za pismeni deo ispita iz opšte književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Posebno je zanimljivo i indikativno u radu srpskih medija da ono što je i de jure i de fakto ustanovljeno od strane države i ozvaničeno medijskim putem kao devijantnost i težak kriminal, poprima, paralelno jednu sasvim drugu konotaciju zvanično, takođe kroz popularizaciju televizijskih tok-šou emisija najnižeg oblika hedonističke trivijalizacije i paradirajućeg konzumerizma. Redukovanjem ozbiljne društvene patologije i anomije na nivo zabave, ironije, ili pak, navodno ozbiljnom pristupu problematičnom i neshvaćenom pojedincu; ulizivačkim frazama ga sagledavati sa “bolje” strane i podsticati njegove “vrline” isti problem ne samo da biva potisnut, već se time javno predstavlja kao uspeh, tako što mu se kroz zabavu daje simbolički legitimitet.

Naivno shvatanje umetnosti u prošlosti skupo nas je koštalo; umetnost kao medij kulturne komunikacije pogodan je za manipulacije.

Dr Ljubodrag Duci Simonović će održati tribinu „Umetnost i sport“ u prostorijama muzičke škole „Vladimir Đorđević“ 27 marta u 19 časova.

Radoslav Rale Milenković, poznati srpski glumac i režiser govori zašto je umetnost naspram političke vlasti subverzivna, zbog čega je savremena srpska drama često pretvarala se u političku propagandu jedne ideje i zbog čega su savremeni srpski umetnicimi često radi trenutne materijalne koristi ili varljive slave postojali mediokriteti, poltroni i .itd.

Ja sam vaspitan na američkom filmu i kao mlad sam obožavao Ameriku. Moj omiljeni film oduvek je bio „Ko je ubio Liberti Valansa” Džona Forda, u kojem se sve vreme raspravlja da li je ubica pucao sleđa ili spreda. Danas te ubijaju s bezbedne daljine. Niti može žrtva da se brani niti se ubica kažnjava

Riblje oči nekog čudnog stvorenja plutaju na površini mora, bulje u mene. Čovek vozi svoj kovčeg. Tekst koji prati ove nadrealne slike, rukom pisan, naizgled drevan ali potpuno nerazumljiv. Samo što sam zakoračio u bizarni univerzum Kodeks Serafinijanusa, najčudnije enciklopedije na svetu.

Da li se umetnost otuđila od čoveka i od same svoje suštine? Prvo je iz umetnosti odstranjeno majstorstvo, zatim kreativnost, onda forma, boja i likovnost, a potom i sve ostalo.

Umetnik je prizvan večno slediti ideal, i razumevati da će uvek nešto biti nedorečeno. Uvek će biti zaustavljan sopstvenom ljudskom ograničenošću, ali će ponovo i ponovo nastavljati kretanje ka idealu.