Podešavanja / Settings

Od davnina, Jermeni su negovali svoje umetničke tradicije, koje odražavaju jedinstvenu kulturu i krajolik. Vidove svakodnevnog života izražavali su većinom na umetničkom način, u vezu, ukrasima, rezbarijama i dizajnu.

Otkako je sveta i veka, ono što se pogrešno naziva kulturom, a što je, zapravo, umetnost, zavisilo je od mecena.

Srpska savremena umetnost sa Kosova i Metohije je opljačkana i proterana umetnost (između ostalog i mojih 150 dela, deset godina rada). Ne postoji prepoznatljiv strateški politički konsenzus o važnosti umetnosti za afirmaciju Srbije i Kosovskih Srba u Srbiji i u svetu, kaže profesor mr Petar Đuza.

Angliйskaя pisatelьnica Virdžiniя Vulf pisala эsse ob angliйskom romane 20 veka, kotorый ona načala sleduющimi slovami: „Kogda čelovek pišet ob angliйskom romane 20 veka, on dolžen, prežde vsego, vspomnitь o russkom romane 19 veka.

O životu Ruskog Doma danas priča njegov direktor Mihail Denisov.

Posle revolucije 1917. godine hiljade ljudi iz Rusije, koji su preživeli užase političkog prevrata, građanskog rata, glad, nebrojeno mnogo nevolja i tragedija, u strahu pred neizvesnom budućnošću bili su prinuđeni da napuste svoju domovinu.

Povodom godišnjice rođenja velikog srpskog umetnika Mome Kapora, i povodom toga što se danas u 13 sati, u Skupštini grada Beograda dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime, velikom austrijskom piscu Petru Hankeu, objavljujemo jedan od Kaporovih poslednjih intervjua, u kojem je govorio o bliskim srpsko-ruskim odnosima i ličnim viđenjima velike ruske kulture.

Većina izjava umetnika i kulturnih praktičara uglavnom se svodi na kritiku odnosa političke i državne oligarhije prema kulturnoj produkciji i budžetskoj raspodeli. To je postalo već dosadno.

На данашњи дан 1873. године у Чачку је рођена српска сликарка Надежда Петровић, чије је дело снажно утицало на развој модерног српског сликарства. Од око 200 њених сачуваних слика, неке се сврставају међу најбоља дела у српској ликовној уметности – „Ресник“, „Аутопортрет“, „Нотр Дам“, „Булоњска шума“. Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду […]

Ретроспективну изложбу слика „Милан Коњовић: повратак у Париз“, након публике у Паризу у Културном центру Србије и Новом Саду у Спомен-збирци Павла Бељанског, до 14. септембра моћи ће да види и београдска публика у холу зграде „Политике“ Изложбу су организовали Комерцијална банка и Галерија „Милан Коњовић“ из Сомбора у чијем су власништву изложене слике. Према […]

О предлогу Министарства финансија и привреде да се након 45 година постојања укине Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ) ради „смањења јавне потрошње и стварања услова за одрживо финансирање јавних расхода”, о чему ће Влада Србије донети одлуку на редовној седници у четвртак, разговарало се јуче у Министарству културе и информисања.  Александар Лазаревић, директор Завода, […]