Podešavanja / Settings

Транзиција у којој живимо није од социјализма ка капитализму, већ од социјализма ка колонијализму. Србија, као и друге земље (полу)периферије, током транзиције постаје економска, политичка и културна колонија ТНКК чије је средиште (метропола) у централним друштвима светског капиталистичког система – САД и ЕУ („Империји”). У друштвеном погледу, за већину грађана Србије овај тип транзиције значи […]

Ако за тренутак оставимо предвиђања по страни, постоје очигледни трендови, заплети и парадигматске промене које ће се наставити и у следећој години и којих би геополитички освешћени људи требало да буду свесни. 1. РАТ У СИРИЈИ НИЈЕ ГОТОВ САД још од 2007. у тајности планирају свргавање сиријске владе уз посредство наоружаних милитаната, нарочито оних на […]

Све и да инвеститори дођу, и то баш онако како их политичке странке у својим пропагандним сновиђењима најављују, та врста будућности није тако светла као што домаћи политичари и економисти мисле. Модел развоја на коме се у Србији данас инсистира, увео би нацију у стање које се у економској теорији назива „клопка средње развијености“. То […]

Индустрија машина и трактора остварила је врхунац производње 1989. године: 42.500 трактора изашло је те године из њених постројења. Како пише економиста Небојша Катић државна и друштвена својина и нефлексибилно тржиште рада стварали су реалне вредности о којима приватизована Србија може само да сања. Тешко је докучити зашто је то тако а критичари и једног […]

Novija srpska ekonomska istorija – obeležena poludobrovoljnim dovođenjem u neokolonijalni položaj – obeležena je nekolicinom mitova čija je uloga da ideološki opravdaju ove političke poteze. Posle 2000. godine jedan od tipičnih mitova je bilo insistiranje na malim i srednjim preduzećima kao motoru razvoja privrede i tobožnjoj prevaziđenosti i anahronosti velikih proizvodnih sistema.

Zadimljeni natpis iznad IMT fabričke kapije je – kako svedoče poznavaoci neveselih prilika u IMT-u posledica domišljatosti jednog od retkih preostalih zaposlenih u nekadašnjem industrijskom gigantu koji je pokušao da se ogreje na svom radnom mestu – rečito svedočanstvo o deindustrijalizaciji srpske privrede.

„Током деведесетих година прошлог века, у јеку транзиционих реформи, балтичке републике су доживеле нешто што се граничило са хуманитарном катастрофом. Реална примања су смањена за око две трећине, а у потрошњи домаћинстава трошкови исхране су порасли са 34 на око 62 одсто. Животни век мушкараца се почетком деведесетих смањио за четири године, док је морталитет […]

Narod se u Srbiji više ne deli na levicu i desnicu, već na one koji su žrtve tranzicije, a takvih je 95%, i na tajkune bliske režimu

Svojevremeno je Sveruski državno-naučni centar preventivne medicine objavio rezultate istraživanja o zdravlju Rusa, koje pokazuje da je glavni faktor prevremene smrtnosti stanovništva i snižavanja prosečnog životnog veka u nacionalnim razmerama ne kako bi se očekivalo materijalna beda sama po sebi, već „osećaj beziglednosti ili istorijskog beznađa“.