Pročitaj mi članak
Индустрија машина и трактора остварила је врхунац производње 1989. године: 42.500 трактора изашло је те године из њених постројења. Како пише економиста Небојша Катић државна и друштвена својина и нефлексибилно тржиште рада стварали су реалне вредности о којима приватизована Србија може само да сања.
Тешко је докучити зашто је то тако а критичари и једног и другог економског система неретко су сувише оштри да би разумно могли да сагледају њихове предности и мане.
Авети прошлости
Економска криза кроз коју у овом или оном облику Србија пролази већ тридесетак година условљена је многим чиниоцима. Поједини стручњаци указују на политичке разлоге као на кључ за њено разумевање: санкције, распад Југославије, турбуленције у унутрашњем политичком животу. Други, пак, кораке кризе траже дубље и налазе их још у годинама када је индустријска производња Србије била на врхунцу а земља на прагу индустријског преображаја. Политичке неприлике само су убрзале и продубиле ову кризу.
У другу групу може се сврстати и господин Слободан Петровић, инжењер који је од 1983. године био запослен у ИМТ-у. Петровић је био на челу управног одбора фабрике 1997/98. а потом 2004/05. године. Као генерални директор водио је предузеће од 2005. до 2013. године. Према његовим речима први производни бум ИМТ је доживео јер је тада у Југославији велики број пољопривредника први пут набављао тракторе. Криза потражње је захватила и светску тракторску индустрију неких 25 година пре ИМТ. Велики произвођачи су увидели да тржиште тражи тракторе веће снаге и већег комфора – број продатих јединица је смањен али су зато повећани приход и профит. Такође, дошло је до укрупњавања и удруживања произвођача а напуштан је концепт да се све производи на једном месту.
Како би и београдски произвођач трактора пратио ове трендове група млађих инжењера је направила план који тада није наишао на одобравање. Према Петровићевим речима, период између 1986. и 1991. године био је време погодно да се фабрика преобрати и прилагоди новим трендовима у производњи трактора. Без обзира на то, добри производни резултати и све снажнија техничко-технолошка база довели су до тога да ИМТ сарађује са неким од водећих светских произвођача компонената. На пример, у сарадњи са великим немачким произвођачем мењача, ЦТФ-ом, ИМТ је требало да на три трансмисије произведе три тешка трактора великих снага са којима би био конкурентан на светском тржишту. Ова сарадња је прекинута због санкција СРЈ.
Опширнија верзија чланка на: Стање ствари
