Подешавања / Settings

Подсећајући их на изјаву да ће, уколико „Гранд“ пређе на Прву, размислити о даљој сарадњи с том телевизијом у оквиру емисије „Вече са Иваном Ивановићем“, питамо их да ли се ту нешто променило.

„Неко је коментарисао да глумац који игра Сатану личи на нашег председника и ођедном су сви медији полудели“, рекла је она.

Темеље модерне Европе ударило је хришћанство и хришћанска црква, као што ће то доста касније бити и са Немањином Србијом.

Серија “Равна гора” у десет приказаних епизода обухватила је догађаје у Југославији у распону од око четрдесетак дана у априлу и мају 1941.

Аутор „Равне горе“ одговара на критике које су пратиле први део ратне трилогије: Серија је дочекана на нож због свих наших раскола. Проговорили смо после 70 година једноумља. Дражу сам приказао као нормалног човека и патриоту. Мој Тито је нов, другачији, занимљив и уверљив.

У међувремену, публика ће моћи да види и играни филм „Равна гора“, за који су обрада и монтажа већ почели, а премијера је заказана за 13. мај у Београду.

Одговор српског грађанина РАДОША БАЈИЋА, аутора ТВ серије РАВНА ГОРА, америчком грађанину МАЈКЛУ РАДЕНКОВИЋУ – осмогодишњем куриру Драже Михаиловића: Не с…..

Ту је и последњи датум који је омашен: Дража је изашао на Равну Гору 11. маја, а не 13. маја.
Прошетао се Дража од Босне до Равне Горе – и то је била серија „Равна Гора“.

Питам се којим “свим људима”, ваљда салонским и корумпираним историчарима који су још увек на платним списковима сада унука оних које ти величаш!

Емитовање серије “Равна гора”, која се након приказаних епизода већ може сматрати једном од најгледанијих телевизијских серија на овим просторима, осим велике пажње јавности, изазвало је жестоке полемике у политичкој и стручној јавности око веродостојности приказаних историјских догађаја, као и испитивања “часности намера” аутора серијала Радоша Бајића, који је, макар привремено, успео да помири партизане и четнике, али искључиво у нападима на њега и његово уметничко дело!

ражини људи су ишли невојнички, чак нису имали ни извидницу, и налетели су на заседу. Али, „борба“ се прекида и пре него што је почела, да би се прича фокусирала на нову свађу између два Дражина мајора, Палошевића и Станковића.

Бројање грешака у ТВ серији “Равна Гора“ постаје не само бесмислено, већ и непримерено. Грешком се озанача некакав изузетак, док овде видимо систем, тј. систематско фалсификовање историје по свим битним тачкама.

Почаствован неочекиваним позивом најмоћнијег јавног сервиса на свету, на стотинак метара од Беле куће у Вашингтону – у врућу столицу „Гласа Америке” сео сам драговољно. Свако може да се улогује и да види и чује, да у интервјуу који је више личио на саслушање – нисам замуцкивао док сам објашњавао циљеве и моралне постулате „Равне горе” о којој су свој став изнели и чланови породице покојног маршала.

Потом гледамо још један класичан историјски фалсификат. Немци 4. маја 1941. долазе у Планиницу и хапсе таоце, мада у ово место нису дошли до 6. децембра 1941. године (Операција „Михаиловић“). Ова сцена је „пресечена“ документарним филмом, који приказује Немце како пале куће и одводе таоце – а то је у ствари било у октобру 1941.

Бројни крици распомамљених жена, узвици, дозивања и аплаузи, нису могли да омекшају Халита Ергенча, који је био преуморан како би давао изјаве и сликао се са обожаватељима.

Група је приказана као распојасана банда, сви су на чистини а не у заклону, наложили су ватру да испеку неко печење, ори се песма: “Погледај дер мала моја…“

Србија је исувише дуго чекала на ову тему да би се задовољила са исподпросечним, историјски нетачним и досадним.

Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.

Небојша Глоговац каже да серија „Равна гора“ није прича о Дражи Михаиловићу већ о почетку борбе против фашизма, и ономе што се дешавало за време Другог светског рата. Познати глумац је у интервјуу за „Политику“ открио и разлог зашто није прихватио лик негативца у филму Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“.

У популарној италијанској криминалистичкој серији „Одред за борбу против мафије“, фудбалски клуб Партизан најдражи је криминалцу под именом Де Силва.