Подешавања / Settings

„Насилно раздвајање државе је неприхватљиво с било које тачке гледишта, ако га није покренуо сам народ и намера није потврђена на мирном референдуму, као што се десило у случају поновног уједињена Крима са Русијом“, рекао је Толстој за данашње издање Политике. Он је за београдски лист навео да су „данас Срби на Косову насилно отргнути […]

Противречности ставова су веома озбиљне. Први: „Ми вас жалимо, а ви сте дужни да нам будете захвални“. Други (у сваком случају многи међу њима): „Ми вас презиремо и сматрамо да такви као што сте ви не треба да живе.“ Отуда секире, мачете, бомбе, митраљези и помахнитали камион. Мора се поштено рећи, никакве асимилације неће бити. […]

Та је студија, објављена 1972. године као књига Границе раста*, предвидела је да ће индустријска производња почетком 21. века значајно опасти, после чега ће смртност да порасте услед недоступности услуга и хране. То ће на крају да проузрокује драматично смањење светске популације. Прецизније, предвиђено је да ће индустријска производња per capita почети стрмоглаво да пада од 2015. године.

„Свету који је био извозник разних ’пролећа‘ па чак и ратова, са простора Запада, на неки начин се све те ствари враћају као бумеранг“, додаје Додик и истиче да се само могу жалити невино страдали људи који немају ништа са тим „великим политикама“.

Председник Турске оштро је критковао „провокативну“ карикатуру пророка Мухамеда објављену у сатиричном француском магазину Шарли Ебдо, оптуживши недељник за подстицање мржње.

Како се једна цивилизација и братске земље унутар ње окупљају медјусобно, шта их руководи

Семјуел Хантингтон пише где су раседне границе и места где ће се цивилизације сукобити у свом есеју Сукоб цивилизација

Енглески научник Семјуел Хантингтон је 1993 године написао есеј Сукоб цивилизација и отворио нову еру гео политичке мисли

Геополитички положај Србије, као и у случају сваке друге земље, одређују две врсте фактора: физичко-географски (или природно-географски) и друштвено-географски (односно друштвени фактори). Посматрајући физичко-географске факторе, може се закључити да је Србија земља релативно малог геополитичког значаја. Континентални положај земље ограничава њен геополитички значај. Природна богатства и рудни потенцијали нису обимни, чиме се релативизује њен геостратешки […]