Подешавања / Settings

Привидно парадоксалан однос према демократији прагматичног политичара, промовисаног у узорног демократу, илуструје два разлога зашто у Србији не може да постоји (либерална) демократија – можемо је назвати и правом, смисленом или стварном. Чини ми се да је ту друга, не само Ђинђићева фрустрација, много важнија од прве. Наиме, и да није батине „статуса Kосова“ – […]

Направите анкету међу људима, видећете да нико нема наду осим ботова. Који такође немају наду него су плаћени по сату

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот изразио данас и захвалност Србији што је примила два бивша затвореника из америчког војног затвора у Заливу Гвантанамо, оценивши да је сада важно да они буду „интегрисани у српско друштво“.

О односу економије и патриотизма са др. Миодрагом Зецом и доцентом Миодрагом Ђогом разговор води Данијел Цвјетичанин у емисији „Сабјеседник“:

Док се на телевизији промовише разврат, блуд и површност, на улицама вечих градова у Србији, талентовани музичари, певачи, сликари и глумци морају да изводе перфомансе на улици.

Аномично друштво је оно у којем владају хаос, насиље и безакоње, а Србија је типичан примјер таквог друштва, оцијенио је социолог Ратко Божовић гостујући у “Новом дану” телевизије Н1.

На свету има лавова, али нажалост свет много више познаје мишеве. Вероватно је то последица тога што се мишеви некако увек брже множе, па их више и има. Када се довољно намноже показују своје право лице. Тада полако добијају на храбрости, и користе сваку прилику док доброћудни лавови спавају да покажу какви су у ствари.

Неретко се може чути узречица „сељаку“ упућена особи која се понаша недолично. Та реч је постала синоним за нешто лоше. Да ли је данас срамота бити сељак?

Победник може бити само онај ко за живота успе своју душу да испуни срећом, а душа се не пуни материјалним. Испуњеност душе постиже се искључиво духовним. То се може само онда када се не бежи од своје суштине. Тада ће нам живот бити саткан од победа а душа испуњена срећом.

Можда, по стоти пут води закључку: Да, политичари су издајници, попови екуменисти, традиција пропала, Ми смо паметни, а саговорник је у праву.

Слобода нема цену, овa чињеница је нешто што нико не оспорава. Наравно сви знају да ни једна држава која није имала озбиљну војску није могла да задржи ни слободу. Ако ове две истине реално сагледамо и повежемо, постаје нам сасвим јасно да за озбиљну државу војска нема цену.

Претходних дана је у електронским медијама објављен податак Републичког завода за статистику да из Србије годишње просечно оде више од 32.000 људи!

Није проблем у прихватању чињенице да је Србија неслободна већ окупирана, него у чињеници да је идеја слободе потпуно нестала из „савременог светског поретка“ а нажалост и из моралног система српског народа.

На другој страни те клацкалице између новца и идеја, господин Достојевски је као пример сређене, богате и мирне земље узео Швајцарску, која је била богата, сређена и сасвим спокојна али је светској цивилизацији као свој највећи домет дала сатове с кукавицом.

Недавно је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров рекао да и међународна и унутрашња политика морају да буду вођене моралним и етичким вредностима, додавши да такве вредности деле велике светске религије.