Подешавања / Settings

„Разговарали смо са америчким и европским представницима о Плану раста за Западни Балкан. Разговарали смо и о заједничком европском тржишту и о учешћу у њему, за нас су најбитније те зелене линије за наше камионе да могу да пролазе границе држава ЕУ, да снажимо нашу трговину и индустрију а потребно је да то урадимо и […]

Дакле, кад неко опет почне да вам просипа „капитализам слободног тржишта“ bull$hit, покажите му овај дијаграм и запитајте га по чему се тржиште САД (и Европе, Јапана и Кине) разликују од „3“.

Наши политичари као да су свесно заборавили чињеницу да је било потребно успоставити владавину права пре него што нам је стигао овакав предаторски капитализам.

Крајем новембра у главном граду Литваније ће бити одржан самит ЕУ, на којем ће Украјина бити примљена као удружена чланица ЕУ. Да би постала пуноправна чланица, Украјина мора да не само потпуно реформира државне институте, већ и утроши 165 милијарди евра на техничку модернизацију.

Александар Вучић, потпредседник владе Србије, изјавио је 6. октобра текуће године да се Србија налази на ивици банкрота у “буквалном значењу те речи”. По његовом мишљењу, излаз се налази у смањењу јавног сектора у економији: „Капитализам значи да није посао државе да налази посао, него да то не онемогући оном ко може да нађе посао…”

Никада није било и никада неће бити „слободног тржишта“. Сва тржишта имају правила.

Једна од најварљивијих идеја, која стално звучи “исправно” (као и њени недокучиви трустови мозгова и медијске испоставе), јесте да је „слободно тржиште“ природно и неизбежно, ван постојећег и изван домена владе.

Трагично стање српске економије последица је погрешне економске политике чији су темељи постављени пре десет година, а потом се на њима пажљиво дограђивао економски кавез. Та конструкција је највећим делом завршена, из тог кавеза се тешко може изаћи. Нова влада ће, бојим се, живети већ задати живот. Сваки покушај радикалније промене економске политике резултираће радикалним […]