Подешавања / Settings

Звезда по имену Сунце(Руска поп-рок песма и романса; стихови, музика и свирају: група Кино; пева: Виктор Робертович Цој) Бели снег, сиви лед, на испуцалој земљи Попут крпљене постељине на њој Град на друмској петљи. А над градом плутају облаци. Прекривајући светлост неба. А над градом жути дим. Град је две хиљаде година. Проживљених под светлошћу […]

Не дозивам(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин) Не дозивам, не жалим, не плачем, Све ће проћи ко бехара кад. Сувим златом вењења означен, Никад више нећу бити млад. Нећеш више трептати ко птица, Срце лудо, опрљено мразом. Ни земља ме брезинога цица Босог неће намамити стазом. Душе скитње! Све је мање мена, Све ми ређе пламен […]

Ти не волиш и не желиш ме(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; рецитује: Зринко Капетанић) Ти не волиш и не жалиш мене, нисам више мио срцу твом? Гледајући у страну страст ти вене са рукама на рамену мом. Смешак ти је мио, ти си млада, речи моје ни нежне, ни грубе. Колике си волела до сада? […]

Пријатељу мој, пријатељу мој,
болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
ветар изнемого,
ил’ што ко он шуму у септембру,
Пустоши и мозак — алкохол.

Ноћ, улица, светла, апотека(Руска поезија; стихови: Александар Блок) Ноћ, улица, светиљка, апотека, Бесмислено светло мутно. Живећеш можда ти још четврт века – И све ће бити исто тако. Излаза нема. Умреш, и почињеш опет, из почетка И понавља се све, како стариш: Ноћ, ледени таласи канала, Апотека, улица, светиљка.

Не шушти траво свилена(Руска староградска песма и романса; стихови: Николај Кљујев, музика: Виктора Панченко, пева: Татјана Петрова) Не шушти траво свилена. Призору бели, чаробни, С љубављу си извезла Торбице Леванта. Ја сам златним цветом разаткана Сведочењем разбијам окове, Надвисујем Гору Соколову Тамнице од белог камена. С неба јако пече Обасјава сваки кутак, Драги камен носе реке, […]

Писмо Оњегина Татјани (Руска пезија; стихови: Александар Сергејевич Пушкин; рецитује: Миле Васиљевић) Знам, разјашњење тужне тајне  Дубоко ће вас увредити.  Какав ће презир племенити  Изрећи ваше очи сјајне!  Шта хоћу? С каквом жељом кобном  Отворићу вам срце своје?  Каквом ће сад весељу злобном  Повода дати писмо моје. Када је у вашем срцу чедном  Нежности искру […]

Одговорила златна шума(Руска поезија и романса; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Надежда Никитична Кадышева) Одговорила је шума златна, Брезовим, веселим језиком, И ждралова ражалошћена јата, Пролетеше, не жалећи никог. Кога жалити? Уосталом сваки ће путник Проћи, доћи и поново отићи из завичаја. Конопља обавија надгробни споменик Док га обасјава месец са свода Раја. Ту, у оголелој […]

До виђења, друже мој , до виђења… (Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Михаил Путинцев) До виђења, друже мој, до виђења, Тако ми је тешко живети с људима. Сваки мој корак доноси ми патњу, Ах, у овом животу среће нигде нема. До виђења, догореле су свеће, Тако ми је ужасно отићи у таму; Целог живота […]

Хулиган(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Сергеј Безруков) Видим сан. Црна цеста. Бео коњ. Корак тврд. И на томе коњу Драга јаше ка мени. Јаше, јаше, драга Само омражена. Ах, руска брезо! Пут-цеста је узак. Ту драгу, ко сан, Само за тог, у којега си заљубљен Држи гране, Ко руке ознаке. Месец сија. Плав и […]

Ко сам? Шта сам?(Стихови: Сергеј Јесењин; рецитује: Раде Шербеџија) Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,Чији поглед гасне у магли и мемли,Живио сам успут, ко да сањам,Као многи други људи на тој земљи. И тебе сад љубим по навици ,дете,Зато што сам многе љубио, болећив,Зато успут, ко што палим цигарете,Говорим и шапћем заљубљене речи. […]

Није лоше умрети у мају.
Гробар ће да копа лако, вредно,
И славуји ће да запевају
Последњи пут, тако изванредно.

Све што живи ожиљак има
још из детињства, посебан, ран.
Да нисам песник, ја међ свима
био бих хуља и лопов знан.

Ја у души немам ниједне седе власи,
ни старачке нежности нема у њој!
Свет сам заглушио снагом свог гласа,
двадесетдвогодишњак – идем,
лепотан, свој.