Хулиган
(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Сергеј Безруков)

Видим сан. Црна цеста.
Бео коњ. Корак тврд.
И на томе коњу
Драга јаше ка мени.
Јаше, јаше, драга
Само омражена.

Ах, руска брезо!
Пут-цеста је узак.
Ту драгу, ко сан,
Само за тог, у којега
си заљубљен
Држи гране,
Ко руке ознаке.

Месец сија. Плав и сањив.
Добро гази коњ.
Свет је тако тајанствен,
Ко за усамљену –
Ту, у којој је тај исти сјај
И какве нема на свету.

Силеџија сам ја, силеџија
Од стихова луд и пијан.
Али ипак сам се с овом живости,
Од које ми се срце није охладило,
Због Русије пуне бреза
Помирио с невољеном.

Хулиган

Вижу сон. Дорога чёрная.
Белый конь. Стопа упорная.
И на этом на коне
Едет милая ко мне.
Едет, едет милая,
Только нелюбимая.

Эх, берёза русская!
Путь-дорога узкая.
Эту милую, как сон,
Лишь для той, в кого влюблён,
Удержи ты ветками,
Как руками меткими.

Светит месяц. Синь и сонь.
Хорошо копытит конь.
Свет такой таинственный,
Словно для единственной –
Той, в которой тот же свет
И которой в мире нет.

Хулиган я, хулиган.
От стихов дурак и пьян.
Но и все ж за эту прыть,
Чтобы сердцем не остыть,
За березовую Русь
С нелюбимой помирюсь.

Превод: BalkanTranslate1

Ознаке: песма за лаку ноћ, Поезија, романса, руска поезија, Сергеј Јесењин, Сергеј Безруков, хулиган