Podešavanja / Settings

1258. Монголи су заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи. 1763. Мировним уговором у Паризу завршен је Седмогодишњи рат,први оружани сукоб свих европских сила. Споразумом, који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија, Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији је препустила и Канаду. Шпанија је добила […]

На двору тадашњег краља Милана Обреновића, на свадбу између претендента на престо и припаднице братске династије, гледало се као на издају. Као посебно увредљив детаљ краљ Милан је доживео то што је он сам позван да кумује младенцима. Брак који је уздрмао европске дворове и био увод у бурне догађаје наредних деценија, отпочео је свадбом […]

NOVI SAD – Na današnji dan 1877. srpski kralj Milan Obrenović (tada knez) odazvao se pozivu Rusije koja je zaratila s Turskom. Srbija je objavila rat, iako se još nije oporavila od poraza u prethodnom ratu sa Turskom. Srpska vojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila je Niš, Belu Palanku, Pirot, Kuršumliju, Prokuplje, Vranje, Kosovo […]

Prva novovekovna kraljica Srbije Natalija Obrenović, devojačko Keško, rođena je 1859. u Firenci, od oca ruskog pukovnika i veleposednika i majke Rumunke, s porodičnim vezama u najvišim aristokratskim krugovima.

Zbog toga je Staljin navodno zapitao Čerčila da li ima neke lične razloge za ukidanje monarhije i rekao mu: „Da ti neki srpski kralj lično na žulj nije stao?”.

Svečana uniforma kralja Aleksandra Obrenovića i venčanica kraljice Drage bili su u ponudi na aukciji 1904. u Londonu samo nekoliko meseci posle atentata. Kupci su se nadmetali za dijademu srpske kraljice sa brilijantima i grivnu ukrašenu brilijantima i safirima, poklon ruskog cara. Licitiralo se i za turski orden Medžedije i persijski orden Sunca, bogato ukrašenih brilijantima. U Beču je istovremeno održana aukcija opljačkane imovine Obrenovića, na kojoj je najveća atrakcija bila jahta „Draga“, svadbeni dar beogradske opštine.

Kada se 1901. upokojio u Beču, kralj Milan Obrenović (1854-1901) rezolutno je zahtevao da ne bude sahranjen u Srbiji, ali Bog je hteo da Srbija 1918. prigrli i severni deo svog duhovnog prostora, a time i naš manastir Krušedol i Milanov grob u njemu.

Od prvog telefonskog razgovora i bezuspešnih pokušaja Pante Mihajlovića da za ovo čudo neviđeno, kako ga je nazvao prvi korisnik, ministar vojni Teša Nikolić, zainteresuje vlast, do početka javnog telefonskog saobraćaja u Srbiji, proteklo je više od jedne decenije.

На данашњи дан угушена је Тимочка буна.1883. године у Алексиначком округу почела је буна у три среза истовремено бољевачком,црноречком и бањском. Непосредни повод буне је био одузимање оружија од народа јер је реформом војске краљ Милан укунуо такозвану народну војску и увео стајаћу односно регуларну војску која би му била одана. Истовремено пре буне су […]