Valentin Katasonov: Katolicizam – đavolova zamka ili Dostojevski o rimokatolicizmu

0

Велики инквизитор Ф.М. Достојевског, на најбољи начин разобличава католицизам. По свој прилици, Достојевски раскринкавање католицизма започиње још у роману Идиот (1869) речима главног јунака, кнеза Мишкина: „Католичанство је исто што и нехришћанска вера, – каже он. …Нехришћанска вера, прво! То је прво, а друго, римски католицизам је гори чак и од атеизма. Атеизам проповеда само […]

VREME KADA SU SRPSKI PANDURI čitali i citirali Dostojevskog

5

Година је 1897. Право време да се неки мудри новинар, свестан тржишних принципа, у овом нашем случају Наум Димитријевић, досети да покрене часопис “Полицијски гласник”, стручни лист за све полицијске радње, од свог новца самосталан и слободан. Пошто Наум није могао да се финансира само од продаје свог листа, његов “Гласник” је почело да уређује […]

NAJAVA Tribina „Dostojevski – pakao i raj ruske duše”

0

На трибини ће бити речи о књижевном и животном путу Фјодора Михаиловича Достојевског. Његовој младости, робији и повратку који ће га избацити на површину јавног живота Русије друге половине 19. века. О времену када је руска, али и светска књижевност, постала богатија за дела као што су “Записи из подземља”, “Злочин и казна”, Зли дуси”, […]

ZNAMENITE SRPKINJE: Kosara – uvela Čehova i Dostojevskog u srpske domove

0

Тајним гласањем је, као једна од две жене, изабрана за члана Српског књижевничког друштва. Пријатељ из школе, Јаша Продановић написао је предговор за њену прву збирку. „Име Косаре К. Цветковић, књижевнице, преводиоца са руског језика и ликовног уметника, данас скоро искључиво живи испод наслова већ пожутелих српских издања Достојевског, Чехова, Тургењева и других великана из […]

RASKOLJNIKOV šeta Peterburgom

1

Оживљени ликови из романа руског великана Достојевског: Глумци из Петербурга одевени као ликови из књиге одушевили су посетиоце свих генерација, јер су говорили монологе на местима које и спомиње Достојевски. МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА У прву јулску суботу, сваке године, на улице Санкт Петербурга излазе ликови из романа Фјодора Михајловича Достојевског. Зашто баш тада […]

Dvadesetprvi vek očima Dostojevskog

2

Ili se konačno propiju ili, pak, za desetak rubalja više ostavljaju sve, beže nekuda, čak beže bez novca u Ameriku, da tamo „osete slobodu rada u slobodnoj državi“… Tamo, u Americi, njega nekakav gnusni preduzimač izrabljuje grubim radom, pljačka ga, pa čak i pesnicama tuče, a on posle svakog udarca srećno uzdiše: „Bože, kako su ovakvi udarci pesnicama u otadžbini grubi i nazadni, a kako su ovde plemeniti, prijatni i liberalni!“ (Dnevnik pisca 1873, str. 109)

Zvjagincev – ruski filmski Dostojevski, “Levijatan” – operacija bez anestezije

2

Nije se skoro desilo da je jedan film izazvao toliku buru reakcija u Rusiji kao poslednji film poznatog režisera Andreja Zvjaginceva “Levijatan”, osvajača brojnih međunarodnih (“Zlatni globus” za najbolji film, za najbolji scenario na Kanskom festivalu, za najbolji inostrani film na Minhenskom festivalu, glavna nagrada na Palićkom festivalu, za najbolji film na Londonskom festivalu, nominacija za “Oskara” za najbolji inostrani film i druge) i domaćih (“Zlatni orao” za najbolju režiju, najbolju žensku ulogu, najbolju sporednu mušku ulogu i najbolju montažu) nagrada.

POGLEDAJTE: Zašto čitati Dostojevskog? (Video)

8

Opomene i upozorenja o svim nedoslednostima u odnosima Rusije i južnih Slovena danas su više nego tačne. Zašto se o Dostojevskom ćuti?

Rasprodata izdanja Catene mundi ponovo dostupna!

0

Od 2012. godine, kada smo štampali naše prve knjige, izdvojilo se nekoliko izdanja koja su vrlo kratko bila na policama knjižara. Drago nam je što možemo da Vas obavestimo da su rasprodate knjige ponovo dostupne.

PROROČANSTVO KOJE SE OSTVARILO: Dostojevski protiv DOS-a i kruga dvojke

1

Upućeno mi je svojevremeno brižno roditeljsko upozorenje kako je Dostojevski “malo mračan”.

Slovenski narodi, evropejstvo i Evropa. Otpali Sloveni i Rusija

0

Šta je veliki Dostojevski predvideo kako će se Sloveni i slovenski narodi, Evropa i Rusija susretati u budućnosti. Evropejstvo i magnet Rusije

Gardijan: Snouden čitao Dostojevskog i učio ćirilicu

0

Najpoznatiji svetski begunac Edvard Snouden dobio je juče privremeni azil od ruskih vlasti i konačno je napustio tranzitnu zonu moskovskog aerodroma „Šeremetjevo“ u kojoj je proveo 40 teških dana. Vreme je prekraćivao čitanjem knjiga, ali i pripremama za život u Rusiji.

Dvadeset knjiga ruskih pisaca koje svet najviše voli (2)

0

(Руска реч)Kњигe руских писаца које су оставиле највећи утисак на страни свет и инспирисале велики број филмова и разних других обрада.  11. Ми, 1920. САД и Француска су за овај роман сазнале пре пишчевих сународника – роман Евгенија Замјатина први пут је објављен у Њујорку. У СССР-у овај роман стиже тек са „перестројком“, као и […]