Прочитај ми чланакШта су све форензичким методама "читања костију" на тлу Србије открили антрополози Виминацијума.
Срби су по гастрономским приоритетима слични Римљанима из Виминацијума, престонице провинције Горње Мезије, јер као и они воле прасетину и сланиницу. Многи становници Виминацијума су радили тешке послове, због чега су имали деформисану кичму, али су им зато зуби били врло здрави, јер нису користили шећере који су данас у употреби. Становници римске метрополе, чији се остаци ископавају у њивама Старог Костолца, волели су своје кућне љубимце толико да су понекад сахрањивани с њима, али су и уживали у суровим борбама животиња и људи у арени.
Ове податке су „читањем“ људских и животињских костију открили антрополози и археолози из лабораторија Научног центра „Виминацијум“. На идентичан начин као што то ради лик Боунс из популарне крими-серије, они решавају невероватне случајеве, старе и до 2.000 година. На пример, анализом костију жртава из арене Виминацијума утврђено је да је у суровим борбама животиња међусобно, али и против људи, учествовао бар један афрички леопард.
– То је јединствен случај, незабележен ван града Рима – каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац научног пројекта „Виминацијум“. – Људски скелети су нам открили да је Виминацијум био метропола у којој су живели људи из свих делова царства. Наше физичко-антрополошка и антропозоолошка лабораторија имају пуне руке посла, јер је материјала напретек. На виминацијумској некрополи, која је тек делимично истражена, досад је откривено око 14.000 гробова. Поређења ради, у целој Италији до данас је откривено око 6.000 гробова.
Остаци становника Виминацијума из послеримског периода такође су светски куриозитет. Овде је пронађена јединствена гробница ратника германског племена Гепиди са језиво деформисаним, издуженим главама. Сличне лобање су у петпарачкој литератури представљане као остаци ванземаљаца.
– Гепидима је деформисана глава било идеал лепоте, као што су то данас силикони и ботокс. У Виминацијуму је пронађен највећи број деформисаних лобања у свету. Главе су издуживане и савијане помоћу трака, а занимљиво је да то нису радили сви Гепиди, већ само нека врста елитне групе, можда шамани – каже физички антрополог др Илија Микић.
Он тренутно ради на пројекту тродимензионалног скенирања 10 антрополошких типова лобања из Виминацијума и реконструкције изгледа лица његових становника који суфинансира Министарство културе и информисања. За овај пројекат влада изузетно интересовање у свету.
– Овде је живело веома хетерогено становништво, од аутохтоних народа до придошлица са свих страна, укључујући и црнце. Скелети су нам открили да је у римском периоду просечан људски век становника Виминацијума би 30 година, мада је било и људи који су живели знатно дуже – каже др Микић.
Због здравствених проблема лекари су и тада имали пуне руке посла, а у Виминацијуму је било хирурга који су изводили сложене, али и бизарне захвате.
– У првом случају пример су пронађене кости руке која је прецизно ампутирана, а у другом, то је лобања с траговима трепанације, захвата који је подразумевао бушење кости главе. Сматрало се да том методом могу да се лече епилепсија, мигрена и сличне тегобе. Оно што смо посредно открили јесте да су Римљани познавали антибиотике. У Србији и Црној Гори се трепанација примењивала све до 19. века, када је посебним указом забрањена – открива др Микић.
Археозоолог доцент др Соња Вуковић Богдановић у својој лабораторији проучава кости животиња откопане у Виминацијуму:
– Анализом коштаних остатака утврдили смо да је овдашње становништво највише користило у исхрани младу прасетину и говедину. Стока се гајила ван града, а кад је реч о кућним љубимцима, држали су псе и мачке различитих величина и раса. Пси су некад и сахрањивани с власницима, а куриозитет је кученце величине данашњег малтезера које је сахрањено с две уљане лампе, које су полагане уз покојнике да им осветле пут по доњем свету. То је досад незабележен случај.
КАМИЛЕ ЈЕЗДИЛЕ СТИГОМ
Камиле су у римско доба јездиле стишком равницом, утврдили су археозоолози.
– Оне су овде коришћене за транспорт и у војне сврхе, а биле су хибриди једногрбе и двогрбе камиле, које боље подносе континенталне услове. Римљани су понављали селекцију и хибридазицију, па су њихова говеда већа него у предримско време, а у Виминацијуму су се узгајали и војни коњи, крупнији и снажнији од осталих – истиче др Соња Вуковић Богдановић.
Из јама за отпад крај виминацијумске арене откопано је много костију медведа, дивљих свиња, јелена… Медвед је био најчешће коришћена животиња у арени. Оне су се бориле са другим животињама, али су им давани и осуђеници да их прождеру.
