Podešavanja / Settings

Kao jedan od tih ne običnih, nego ”klasičnih licemera” koji ne samo kao pripadnik pravoslavne vere već i profesionalno kao istoričar dobro poznaje višeznačnu ulogu Srpske Pravoslavne Crkve tokom njene mnogovekovne prošlosti, želim da naglasim da veoma poštujem tu našu instituciju, a da njene predstavnike vrednujem po zaslugama. Uvek sam želeo i danas želim da […]

Kao jedan od tih ne običnih, nego ”klasičnih licemera” koji ne samo kao pripadnik pravoslavne vere već i profesionalno kao istoričar dobro poznaje višeznačnu ulogu Srpske Pravoslavne Crkve tokom njene mnogovekovne prošlosti, želim da naglasim da veoma poštujem tu našu instituciju, a da njene predstavnike vrednujem po zaslugama. Uvek sam želeo i danas želim da […]

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања […]

Промоција публикације „Историја Kосова у школским уџбеницима Kосова, Албаније, Србије, Црне Горе и Македоније“, аутора Шкељзена Гашија, која ће се одржати у срцу Београда 1. јуна у оквиру фестивала „Мирдита, добар дан“, изазвала је велику полемику, па српска јавност сматра да је овај потез велико понижење управо за српски народ. Буру је изазвало и то […]

Код свих избора, без обзира на то које су они врсте, увек је било и увек ће бити лобирања. Очекујем да у Српску академију наука прођу они кандидати који то заиста заслужују својим научним и уметничким доприносом. То што је ове године права навала на САНУ, а број предложених кандидата премашио све рекорде, никако није […]

„Говорим по свом виђењу да ће Академија стати на становиште да ни по коју цену не смемо дизати руке од Косова и Метохије, да нема формалног признавања самопроглашене државе Албанаца на Косову“, рекао је Крестић у политичком програму „Седмица“ Првог програма Радио Београда. Крестић каже да су Косово и Метохија интегрални део наше државе и […]

ДАВНЕ 1895. године Јован Ђорђевић (1826-1900) књижевник, оснивач Српског народног позоришта и аутор текста химне Краљевине Србије “Боже правде”, упозорио је да смо “ми, Срби, чудновати људи”. – Ми смо пријатељи мира, слоге и братства са целим светом. Наша је девиза “сваком своје”. Ми пуштамо најпре да други узму оно што је заиста њино и […]

Академик Василије Крестић пише у Catena mundi III:  Југословенска идеја, југословенска политика и Југославија као држава, како прва тако и друга, разорно су деловале на духовно јединство српског народа. Срби су прихватили југословенску идеју и залагали се за политику засновану на тој идеји, уверени да је то најбољи и најбезбеднији пут не само за њих […]

To što je Memorandum, po optužbama onih koji su ga kritikovali, poslužio kao povod za razbijanje Jugoslavije antologijski je primer kako je jedan tekst, koji je imao zadatak da sačuva Jugoslaviju od raspada, mogao da bude stavljen na stub srama kao dokument koji je doprineo razbijanju države. To je samo jedan od mnogih dokaza o […]

Da je Frojd analizirao odnose Srba i Hrvata, utvrdio bi da boluju od simptoma narcizma malih razlika, koji dovodi do toga da braća budu neprijatelji. To neprijateljstvo ovih dana je kulminiralo, i to ne po pitanju evropskih integracija Srbije, kada je Hrvatska rafalima verbalne prirode osula paljbu po Srbiji, a sve u pokušaju da je […]

У СКЦ „Свети Сава“ у Суботици 25. јануара је представљена књига академика Василија Крестића Геноцидом до велике Хрватске.   У подужем уводном делу, пре него је говорио аутор књиге, проф. Мира Радојевић је између осталог рекла: -Имамо овде књигу која се бави односима Срба и Хрвата и то може да напише само неко ко се […]

„Још као доцент по први пут сам сазнао да је професор Виктор Новак од стране комуниста био принуђен да изостави нека поглавља из Magnum crimen-а.“ Недавно је издавачка кућа Catena mundi објавила две значане књиге: енциклопедију Catena mundi, српску хронику на светским веригама коју је приредио Предраг Драгић Кијук, као и култну књигу Виктора Новака […]

Pozivamo sve zainteresovane da u ponedeljak, 25. januara u 19 časova, dođu na promociju knjige Vasilija Krestića Genocidom do Velike Hrvatske u Kulturni centar „Sveti Sava“ u Subotici.

Проверите зашто су Magnum crimen и Catena mundi књиге које су многи забрањивали, неки су их и спаљивали, али интересовање за њих никада није престало! Издавачка кућа Catena mundi постала је препознатљива по штампању темељених књига о српском идентитету. Две најважније, свакако, су Magnum crimen Виктора Новака и енциклопедија Catena mundi. После вишемесечних претплата, одвојене […]

Akademik Vasilije Krestić izjavio je da nije siguran da će se Srbi usrećiti ulaskom u EU, kao i da mu je nepojmljivo hvalospjevno obilježavanje početka pregovora sa Unijom, posebno jer poglavlje 35 – o normalizaciji odnosa sa Prištinom, ima „puno različitih zamki“.

Заборав српских жртава неизбежан је темељ нових страдања. Због тога је промоција првог нецензурисаног издања књиге Magnum crimen Виктора Новака једини културни догађај који устаје против овог заборава, у нади да нам се трагедије неће понављају. Свечана сала Коларчевог универзитета је била мала да прими све заинтересоване за свечану академију поводом изласка из штампе првог […]

Свечана сала Коларчевог универзитета је била мала да прими све заинтересоване за свечану академију поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Издавачка кућа Catena mundi исправила је неправду која је овом Хрвату југословенског опредељења учињена још 1948. године, када су интервенцијом врха КП СР Хрватске изостављена два […]

Akademik Vasilije Krestić govoriće na svečanoj akademiji povodom izlaska iz štampe knjige Magnum crimen Viktora Novaka, prvo, necenzurisano izdanje.

Otvoriti Srpski kulturni centar u sopstvenoj državi je za neke pitanje, a za neke izazov. Za Srpsko udruženje Ćirilica Beograd čiji je predsednik Dobrica Erić, koji je svakako najznačajniji srpski živi pesnik je to bilo više od izazova.

O značaju ovog zdanja za srpski narod govorili su Miodrag Miša Kojić iz „Ćirilice” i akademik Vasilije Krestić iz Društva za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku.