У архиву Академије наука у Прагу чувају се два пасоша Краљевине Србије са којима је у време Првог светског рата по свету путовао Томаш Гарик Масарик, једна од најзначајнијих личности новије чешке историје.

Током Првог светског рата, после одласка 1915. године из Прага, где му је претило хапшење, Масарик је користио пасоше Краљевине Србије и радио на стварању Чехословачке. Ради се о два српска пасоша, оба са сликом носиоца и на његово име. Први је Масарику 1915. издат у посланству Србије у Паризу и предат у Женеви, а други је 1917. добио у Лондону.

Познати чешки и светски писац Карел Чапек, у књизи „Разговори са Томашом Гариком Масариком“, која је писана у првом лицу, као монолог самог Масарика, пише: „Српски генерални конзул (у Женеви) дао ми је српски пасош. Име, место рођења и занимање испунио сам правим подацима, јер нисам хтео да лажем без потребе, а и да се не бих ‘издао’, ако би пасош био на друго име. Једино сам био уписан као држављанин Србије…“

„Када сам дошао у Лондон, имао сам проблеме с пасошем. Добио сам у Женеви српски пасош, али да се случајно не бих при евентуалном саслушању ‘изрекао’, испунио сам све рубрике, осим држављанства, истинитим подацима: рођен у
Ходонину, у Моравској, професор и тако даље.

Нико ништа није ту примећивао да није у реду, све док нисам отишао да подигнем новац у лодонској филијали швајцарске банке у којој сам имао рачун. Благајник је одмахивао главом, био је то немачки Швајцарац који се разумео у географију. Рекао је: ‘Моравска није у Србији…'“

„Али, ипак сам га ‘средио’ – рекао сам: ‘Кад тако добро знате географију, морали бисте знати да је Морава река у Србији, уосталом шта је вас брига за мој пасош’. Ипак, после тога пренео сам паре у другу банку“.

У пасошу који је Масарику издат у посланству Србије у Лондону подаци су му донекле фризирани, вероватно да би се избегла непријатна питања у стилу „Моравска, а у Србији“.

У том другом пасошу презиме је промењено у Томас Џорџ Марти. У рубрици занимање стоји „писац“, као место рођења наведен је Бруклин (САД), док уместо адресе, стоји да му је отац пореклом из Србије.

Масарик је имао велику улогу у разбијању Аустро-Угарске, самим тим и у стварању Југославије. Историчар Хинковић га је чак квалификао као „оснивача Југославије“.

Сматран је и за „најсловенскијег политичара у Првом светском рату“. Имао је велики ауторитет и међу Србима и Хрватима, који су често између два рата безуспешно покушавали да га увуку у своје расправе и натерају да арбитрира.

(Блиц)

Oznake: Austro-ugarska, Karel Čapek, Prvi svetski rat, srpski pasoš, Tomaš Masarik