Подешавања / Settings

„Сто пута поновљена лаж постаје истина“ је мото који се приписује највећем пропагандисти 20. века, Јозефу Гебелсу. Ко се бавио анализама друштвених кретања од краја 20. века до данас, јасно може да закључи да је Гебелс живљи него икад, не само зато што се и његова идеологија одржала, него и зато што су средства манипулације […]

Сада је већ свима јасно да је у ситне сате 27. децембра 2019. хиперауторитарни режим у Црној Гори прешао Рубикон. Последњих 20 година Црна Гора се устројавала као антисрпска држава. Бројни потези које је та власт вукла, почев од дискриминације православних Срба, предреферендумске кампање која је у многоме попримала обрисе фашизма, референдум спроведен под веома […]

Интересантно је видети  сопственим очима, дотаћи рукама, чути звукове са пијаца, тргова, улица.., угазити по мраку у блато неке европске метрополе а не само  шетати њеним светлим авенијама и угланцаним  музејима…  И тако се недавно обрех у Литванији. Нас Литванија углавном асоцира на ривалитет у кошарци. На асове: Сабониса, Марчуљониса, Куртинаитиса.., асове чувеног Жалгириса који […]

У ствари ово нису обични избори, ово је „џа или бу“, ово је што би млади рекли: „пакујемо се или остајемо“…. Политичка сцена у Србији је доведена до апсурда, тако да више није битан ичији политички програм, битно је да не упаднемо у огољену петогодишњу (у најбољем случају) отворену диктатуру. А боме близу смо. Врло […]

Међутим како правде нема за људе, изгледа да је нема ни за вести. Ту вест која заслужује почасно место, напрасно је заменила вест о хитном састанку који је премијер Вучић сазвао у војној касарни у Рашкој. Сирота +383 вест се морала повући иако то није заслужила, јер је премијер позвао „политичке представнике Срба с Косова“ […]

Среда 15. јул. Све време имам осећај да ми нешто у медијима фали. Додуше, мало је тога што не фали, али ово је нешто посебно. Нека посебна тишина. Наједном ми сину. Еурека! Финале тениског турнира у Вимблдону је тек завршено маестралном победом Новака Ђоковића, а о томе у данашњим новинама пише колико о Махмутоглуовој победи у дизању тегова у Бурси.

Питам у пролазу ћевабџију. „Ма данас слабо. Општина данас не ради. Празник је“! Какав празник, помислих на тренутак. Тито је давно умро, а и 29. је тек сутра. А онда ме као муња прободе мисао: „Па данас је дан Албаније“!

Можда се неки од нас сећају народне приповетке коју смо читали у основној школи о неком турском аги који је дуго путовао, и уморан легао потрбушке под неко дрво да одрема. Наједном преко тура му претрчи миш. Ага извуче кубуру и убије миша. Питају га: „Побогу, аго, што арчиш џебану на обичног миша“? „Е па данас миш, сутра ће мачка, прекосутра псето, па ће коњи, па ће људи почет пролазити, па ће војске… А ја једном кубуром војску побити не могу“.

За Косово је Немачку и те како брига. Напокон, и ратовала је за Косово 1999. Први ратни злочин након Другог светског рата, Немачка (Зугфüхрер Давид Ферк) је и учинила у Призрену, јуна 1999.

Други закон је Закон о Трепчи, којим је потребно овај капитални ресурс легитимно истргнути из руку Србије. За сада то није могуће али ако би Срби у парламенту у Приштини, и то не било који него управо ови које је Београд благословио, подигли „ручице“, онда би се Енглези и Немци договорили чија је наша Трепча.

Ова рунда преговора (хајде да будемо званични – 23. по реду) не само да је донела катастрофалан резултат по Србију, српску политику и геополитику, по српски народ, било избегли, било и даље живући на Косову и у Метохији, она је изнела на видело и неке тајне бриселског „споразума“ које су љубоморно чуване у неким кабинетима, да би нам се данас појавиле као чупавци из кутије.

Кад сам пре нешто више од годину дана заговарао да се на „бриселске преговоре“ уопште не иде, већ да се Хашиму Тачију дâ бели папир на коме само треба да упише шта жели и да то буде званичан документ, углавном су сви одмахивали главама и мислили да се шалим.

Јуна 1878, одмах након победе руске, српске и црногорске војске у рату против Турске, у Призрену је група албанских првака хитро реаговала, организујући се у тзв Албански призренски савез (Lidhja Shqiptare e Prizrenit), који наша „историографија“ већ деценијама од милоште зове Призренска лига.

Рат је мир, слобода је ропство, незнање је снага!
Џорџ Орвел

Срби са Косова и из Метохије данас личе на неко дете које цвили и грчевито се држи мајци за скуте, док га она од себе одбацује, оставља комшилуку на чување, жури у Немачку на „привремени рад“, да пере судове у чика-Хансовом ресторану, и поручује: „Биће теби сине боље него код куће“!

Није југословенска васељена одахнула овако искрено и снажно још од ономад кад је друг Тито рекао да су „студенти у праву“, као што се то десило управо пре неки дан, уочи Дана младости (када је хиљаде поклоника хрлило „Кући цвећа“, да ода пошту Знамо Коме) а поводом једне одлуке Сабора СПЦ, који је тих дана заседао.