Подешавања / Settings

Лалевић је открио анегдоте са путовања по свету са Титом и из лова, као и шта се заиста догађало на Брионском пленуму, када је пао Лека Ранковић, како је изгледао злогласни логор у Билећи где је био начелник санитета, али и да је последња Титова тајна била где је, заиста, сахрањен Дража Михаиловић.

Какав је био положај српског народа у социјалистичкој Југославији. Зашто је Тито одстранио Ранковића. Да ли је социјалистичка Југославија ипак донела неке елементе модернизације који нису спорни сами по себи.

Путин од Запада захтева да се Русији призна превласт и право интересне зоне у свим земљама бивше Југославије, Совјетског Савеза и потписницама Варшавског пакта.

Вили Вилмер, бивши посланик ЦДУ у Бундестагу, државни секретар за одбрану и потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, у ауторском тексту под насловом „Mad in Germany“ за „Београдски форум за свет равноправних“

Доктор Предраг Лалевић, хирург и анестезиолог који је током 16 година са председником СФРЈ Јосипом Брозом био на 106 путовања у иностранству, писао је о последња четири месеца Титовог живота у болници у Љубљани.

Председник бивше Југославије Јосип Броз Тито није био југословенског порекла, наведено је у документу о фонетској анализи језика којим је говорио, а који је недавно објављен на сајту америчке Централне обавештајне агенције.

Титова унука Саша Броз на свом Фејсбук профилу је коментарисала тврдње изнесене у једној емисији на Хрватској телевизији да је Јосип Броз Тито наводно био подметнути руски агент.

Тренутно велики таленти са ових простора наступају за шест различитих земаља, од тога пет учествују на ЕП.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је данас земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате свеобухватни план распоређивања избеглица са ратом погођених подручја Блиског Истока и Африке широм континента.

Коначно креће оставинска расправа о подели имовине супруге доживотног председника СФРЈ Јованке Броз, а од овог рочишта очекује се и покретање с мртве тачке и расправа о наслеђу Јосипа Броза Тита која је ушла у 33. годину!

Хрвати своје златно доба просперитета имали само кад су живјели у заједничкој држави са Србима и кад им је главни град био Београд.

Србија и РС први пут обележавају Дан сећања на страдање и прогон Срба, јер морамо подвући да су Срби на простору бивше Југославије највећи страдалници.

Др Драган Петровић, је на тај начин постао готово уникатан појединац у научним круговима јер је до сада одбранио две докторске дисертације на државном Универзитету из две сасвим различите науке.

Друг Александар Ђенић, први секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у овој емисији ће говорити о различитим темама. Сазнаћете његов став о совјетском лидеру Јосифу Висарионовичу Стаљину и о доживотном председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, о четничком покрету и о рехабилитацији Драже Михаиловића, о другом светском рату у Европи и у Југославији, о левим скретањима партизанског покрета.

Београдски интернет портал дошао је до фотографије из септембра 1927. године која осликава изборе и изборну кампању у то време и како су грађани уместо листића у кутије убацивали куглице.

Дмитри Медведев, премијер Русије, изјавио је, у интервјуу за словеначку телевизију РТВ Словенија, да Украјини прети судбина Југославије.

Европа се те 1952. године навикавала на време после рата. Хладни рат се разбуктавао, мада је тада још главна ствар био унутаркомунистички сукоб “братских” земаља – Југославије и СССР-а – који ће пољуљати стварану “политичку блоковски геометрију”

Потпоручник Александар Милошевић (21) убијен је када су Словеначки територијалци гађали тромблонском мином транспортер са рањеницима, видно обележен знаком Црвеногкрста.

Због партијског карактера своје војске Тито је имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србији, а поготово у другим деловима Југославије, представљали више аутономне територијалне герилске јединице него праву субординисану војску. Тај проблем Михаиловића је затекао и у лето 1944, у јеку одсудне битке за Србију:

Једна од парола студентског протеста деведесетих била је „Искључи ТВ, укључи мозак“. Млади данас мало гледају телевизију. Информишу се преко друштвених мрежа, а управо оне амортизују незадовољство сиромаштвом, неправдом, системом. Пароле су заменили коментари који се углавном губе у сајбер простору, којим суверено владају ботови разних боја.