Podešavanja / Settings

Postaje normalno da se svi najumniji Crnogorci proglase nesposobnim da znaju kojim jezikom govore.

Promena naziva nastavnog predmeta iz 2011. godine bila je rezultat političkog dogovora vlasti i opozicije.

U izdanju Instituta za slovenske studije u Parizu, nedavno je na francuskom jeziku obvjavljena prva Gramatika bosanskog, hrvatskog, crnogorskog i srpskog jezika iz pera koautorskog para koji čine poznati slavista sa Sorbone profesor Pol-Luj Toma i Vladimir Osipov, profesor sa Nacionalnog instituta za orijentalne jezike i civilizacije.

Osim savršenog engleskog, traži se poznavanje srpskog, hrvatskog ili slovenačkog jezika. Možda je ovo vaša prilika za posao u Guglovoj kancelariji u Dablinu.

Jezik se sastoji od samo dva do četiri samoglasnika i četiri suglasnika, a sve “reči“ su zvižduci.

Uprkos protestima, svaka osnovna škola na Kanarskim ostrvima ima predmet Silbo jezik, koji je zapravo arhaični način komunikacije zviždanjem. Njim su se služile čitave zajednice u 16. i 17. veku.

Nije pasulj nego fadžola, nije bolnica nego špitalj!
Iako su u jezičkoj praksi mnoge od ovih reči nestale iz upotrebe, pristalice crnogorskog jezika i dalje su veoma angažovane na vraćanju ovih izraza.

Biće uskoro možda za neke šokantno. EU je u administrativnim i političkim problemima, zbog nekadašnjeg takozvanog srpsko-hrvatskog a sada srpskog, hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika.

Ruski Centar Nauke i Kulture u Ljubljani radi na popularizaciji ruskog jezika i kulture u Sloveniji. Nedavno je u organizaciji Centra bila održana velika manifestacija, posvećena Danu ruskog jezika, koji se praznuje 6.juna.

Valerija Kilikova stručnjak ove institucije:

U Sloveniji, ruski jezik nije bio tako popularan, kao naprimer u Poljskoj, Nemačakoj ili Mađarskoj. Ni u bivšoj Jugoslaviji, ruski se nije tako aktivno izučavao, kao u nekim drugim državama. Sada, naravno, interes ka njemu raste u vezi sa rastom broja preduzeća koja nastupaju na ruskom tržištu, kao što je na primer „Krka“ ili „Gorenje“. U vezi sa tim, što će uskoro kroz Sloveniju prolaziti „Južni tok“, meni se čini da će popularnost ruskog jezika rasti još više.

Na kakvim projektima popularizacije jezika još radi Ruski Centar Nauke i Kulture u Ljubljani?

U našem centru radi i odlična biblioteka, u kojoj postoji dostup elektronskim resursima biblioteke Jeljcina u Peterburgu. Naši posetioci mogu koristiti više od 35 hiljada digitalnih materijala u vezi sa istorijom, filologijom. Raspolažemo i virtuelnom filijalom Ruskog muzeja, gde su sakupljene sve njegove kolekcije. Ovo nam daje mogućnost i da sprovodimo digitalne ekskurzije po muzeju. Naš centar sprovodi i jedinstveni projekat „Dan gimnazije“. Učenici gimnazija dolaze kod nas i provode nekoliko časova kako bi izučavali ruski jezik. Oni takođe posećuju i ove digitalne bibliotekarske resurse i virtuelno Ruski muzej. Posete gimnazijalaca se završavaju tradicionalnim ispijanjem ruskog čaja, uz čuvene ruske piroške. Trebalo bi pomenuti da ove čuvene ruske kiflice deca sama prave uz budno oko iskusnog stručnjaka.

Ruski Centar Nauke i Kulture u Ljubljani sproveo je i duge velike projekte, koji su povezani sa popularizacijom ruskog jezika i kulture u Sloveniji. Prošle godine bio je održan „Eho suzdaljskog festivala animiranog filma“, a ove godine, bukvalno ovih dana festiva „Art-kino“, na kojem su učestvovali studentski i diplomski radovi ne samo ruskih, već i međunarodnih škola.

Tradicionalno, na današnji dan (Dan Ruskog jezika), mi nagrađujemo učesnike Sveslovenske Olimpijade ruskog jezika. To je svođenje rezultata tokom godinu dana i zato deca očekuju ovaj dan sa nestrpljenjem. To je jedan od retkih događaja, gde učestvuje i sam ambasador Rusije u Sloveniji. On uručuje nagrade pobednicima. Na ovaj dan, u velikoj sali našeg centra, okupljaju se učenici škola, koji su učestvovali na Olimpijadi, sa svojim nastavnicima i roditeljima. Ove godine to je bilo 39 učenika iz 7 gimnazija, koji su dobili prilično ozbiljne nagrade. Radi se o tome, da će naši partneri iz Peterburga, autonomna nekomercijalna organizacija „Alfa dijalog“, tokom poslednje nedelje juna održati rusku filološku školu u slovenačkoj banji Čatež. To je nagrada fonda „Ruski svet“. U ovom obrazovnom programu, učestvovali su predavači iz peterburškog instituta Gercena. Tridesetoro slovenačke dece dobilo je besplatno putovanje- učenje ruskog jezika i upoznvanja sa ruskom kulturom. A tamo će biti i 40-tak dece iz raznih regiona Rusije. To će biti odlična mogućnost za uzajamnu komunikaciju. A u julu će pobednici Sveruske Olimpijade ruskog jezika otputovati u Moskvu i boraviće na čuvenom Univerzitetu koji nosi ime Lomonosova.

Još da dodamo da je u ljubljanskom Centru sada u toku izložba „Priče iz provinscije“- u čast Dana Rusije. A 16.juna ovde će biti otvorena još jedna izložba fotografije, posvećena 50.godišnjici leta u kosmos prve žene kosmonauta- Valentine Tereškove.

Sa sloganom “RUSKIЙ ЯZЫK OBЪEDINЯET!” (ruski jezik nas povezuje), Međunarodno udruženje nastavnika ruskog jezika i literature (MAPRЯL) uz podršku Fonda «Russkiй mir» organizuje ove 2013/2014 godine II svetski festival ruskog jezika.

Muhamed Mešić iz Tuzle govori 73 svetska jezika! Jezike kao što su engleski, grčki, turski savladao je još kao dete, a vremenom i hebrejski, jidiš, baskijski, kinjarvandu…

Na Trgu slobode u Novom Sadu na Dan Ćirila i Metodija – 24. maja 2013. u 17 sati

Kada je reč o brizi za srpski jezik, zanemareno je, nažalost, sve. Odgovorni smo svi, i mi jezičari, i nastavnici, i lektori, i poneki pisci, ali je nesumnjivo glavna odgovornost na državi i na medijima, rekao je u intervjuu za „Glas Srpske“ lingvista i akademik profesor dr Ivan Klajn.

Zašto se Srbi stide svog pisma, a svako ko ga pomene proglašava nacionalistom? Da li se ćirilica briše, da bi se izbrisala i Srbija? Redakcija „Srbin info“ pokušaće da u dva nastavka da odgovore na ova pitanja.

Holandski državni tužilac saopštio je da neće po službenoj dužnosti procesuirati trojicu visokih vojnih oficira i na taj način odbacio prijavu koju su protiv njih pre tri godine podnele porodice žrtava u Srebrenici, optužujući ih da su njihove najbliže predali snagama bosanskih Srba.

Sve je kod Srba drugačije nego kod drugih naroda; dok drugi stoje pred zidom i razmišljaju šta im je činiti Srbin odmah udara glavom pa šta pukne; jal zid, jal glava, njemu svejedno.

Srbi su danas jedini narod u Evropi koji se još u izboru pisma i nastavku izučavanja svog jezika spori sam sa sobom. Dugo pod većim nekorektnim uticajem tuđih naroda i tuđih država (Vizantije, Rima, Turaka, Austrougarske, komunista…, sada Amerike i EU), oni nisu uspeli da se u dovoljnoj meri dogovore o ključnim pitanjima u vezi s načinom svoga života, ponašanja i o dovoljnom jedinstvu u svojoj kulturi, svom jeziku i svom pismu u svom jeziku.

Svi nazivi naših bolnica su isključivo na stranim jezicima, iako narod koji se tamo leči govori isključivo srpskim jezikom.

Лидер Социјалистичке народне партије (СНП) Срђан Милић казао је да та партија никада неће правити компромис по питању језика, цркве, химне и заставе. Милић је током посјете Гранчареву код Бијелог пола казао да за СНП нема компромиса ни по питању уласка у НАТО.  “Зна се да смо за враћање српског језика, заштиту и очување цркве, […]

Традиционални – 42. Скуп слависта у Београду биће данас званично отворен на Филолошком факултету. На Скупу ће до 20. септембра учествовати 55 студената српског језика и књижевности са универзитета 16 европских земаља.  На семинару српској језика, књижевности и културе, који се одржава у организацији Међународног славистичког центра (МСЦ), учествоваће 55 студента са универзитета Аустрије, Белорусије, […]