Подешавања / Settings

Речником такозваног црногорског народног и књижевног језика који је недавно издала Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ) брутално се краде и сатире историјско и интелектуално наслеђе српске језичке већине у Црној Гори, оценио је председник Политичког савета Нове српске демократије (Нова) Будимир Алексић.

У Србији, према последњем попису становништва, живи 38.500 Црногораца, од којих око 25.000 у Војводини.

Многи са простора Србије, научници високих звања, често, при том и филолози, ни у чему не помажу очувaњу српског језика у Црној Гори (иако је знатно више дивних примјера оних који се брину и труде око цјелокупне српске баштине)

За оне који су новогодишњу ноћ планирали да проведу уз телевизију, РТЦГ припрема изненађење.

Факултет за црногорски језик на Цетињу уписао је ове школске године прве студенте, а почетак рада овог новог факултета у Црној Гори критикован је у делу јавности

Одлука Владе Црне Горе да уз постојећу катедру за црногорски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, формира истоимени факултет на Цетињу, изазвала је бурне реакције и спекулације да је оваква одлука епилог сукоба двеју струја око стандардизације црногорског језика, пишу Вечерње новости.

“Сљедећа станица д Шушањ, next station the Susanj” ,слушају свакодневно са разгласа, и смејуље се, путници модерних шпанских возова којима се поноси црногорска жељезница…

неповратно дели од српског порекла и корена, понекад добија (траги)комичне димензије.

„Надреалисти“ др Нелета Карајлића су се још једном показали као пророци. У епизоди култне емисије која је емитована пре више од две деценије, „проф. др Нермин Падеж“ је заједно са „колегама Ненадом Заменицом и Стјепаном Зарезом“ дошао до епохалног открића да се у Југославији не говори један (српскохрватски или хрватскосрпски), већ шест језика: српски, хрватски, босански, херцеговачки, црнски и горски. Двадесет година касније ово је постала реалност.

Црна Гора има две азбуке, цркве, удружења писаца, удружења новинара, музичара, гуслара, самолегураторна новинарска тела, академије, матице, два језика, два Удружења бораца НОР-а 1941. године, пензионера, инвалида…

„Основни разлог за отварање факултета јесте стварање научног потенцијала који ће се бавити изучавањем црногорског језика, као и обезбеђивање адекватног наставног кадра за образовање црногорских ђака и студената из црногорског – службеног језика у земљи“, наводи „Побједа“.

Катедра за црногорски језик сада постоји у оквиру Филозофског факултета у Никшићу, али са још нерешеним статусним питањима. На истом факултету постоји и катедра за српски језик.

То је врло популаран изум, то је језик који је ипак понудио људима, поред других редукција, и редукцију језика. Не постоји ниједна азбука са два слова, и кад је већ то понуђено, није чудо што је тако широко прихваћено. Требаће им неки компјутер само са два слова.

Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ) објавиће до краја године регистар са више од 40.000 речи које ће бити основ за израду првог „Рјечника црногорског народног и књижевног језика”. Како је „Вијестима” речено из ЦАНУ речник ће имати више томова и уважаваће актуелну граматику и правопис црногорског језика.

Црногорским језиком не служе се ни они који су заговарали његово увођење, тврди Копривица.

Општина Врбас изјасниће се о иницијативи Црногорске партије за увођење црногорског језика у службену употребу у тој општини, након што добије мишљење надлежних државних органа, изјавио је градоначелник Врбаса Милан Станимировић.

Црногорска партија оштро је данас критиковала председника Скупштине општине Мали Иђош, Марка Ровчанина, због изјаве да црногорски језик не постоји и затражила од Социјалистичке партије Србије, чији је он функционер, да се огради од таквих ставова. „Запрепашћени смо изјавом коју је у емисији Радио-телевизије Војводине дао Марко Ровчанин наводећи да црногорски језик не постоји ни […]

Подгорица – Црна Гора добила је прве дипломиране професоре црногорског језика и јужнословенске књижевности. Катедра за црногорски језик формирана је 2008, када се уписала и прва генерација од 13 студената. Како преносе црногорски медији, професорске дипломе стекли су Маријана Пајевић, Зорица Недић, Снежана Бошковић, Драгана Бајчета, Катарина Биговић и Новица Вујовић и они могу да […]