Прочитај ми чланак

МАЛО ИМ ЈЕДАН: Црна Гора има две верзије црногорског језика

0

milo-dukanovic-vlast-crna-gora-eu-1340485391-177525

Формирање цетињске катедрe за црногорски језик изазвало негодовање професора са „старе” никшићке катедре

Подгорица – Влада Црне Горе, је поред постојеће катедре на Филозофском факултету у Никшићу, донела одлуку о оснивању катедре за црногорски језик и књижевност на Цетињу.

„Стара” никшићка и новоформирана цетињска катедра за исти – црногорски језик, сада су „уписане” на листу јединствених црногорских „ориђинала” – све дупло па макар то било и наопако.

Да је тако, ево примера: Црна Гора има две азбуке, цркве, удружења писаца, удружења новинара, музичара, гуслара, самолегураторна новинарска тела, академије, матице, два језика, два Удружења бораца НОР-а 1941. године, пензионера, инвалида…

Вишегодишњи сукоб двеју струја око стандардизације црногорског језика између никшићке и подгоричке концепције изродио је нови факултет на Цетињу, чији је вршилац дужности декана човек без професорског звања, који је у Загребу, средином прошле године, докторирао на црногорској граматици која је базирана на говору подгоричких муслимана, уз приде два нова слова. Зове се Аднан Чиргић.

Дуго су трајале полемике лингвиста – једни су оспоравали целу Чиргићеву граматику, они други стали су уз њу без иједне покуде. Како се нису могли никако договорити око тих питања на седницама Савета за стандардизацију језика, па је комисија Министарства просвете одлучила да прихвати Чиргићев стандард.

Влада премијера Мила Ђукановића је потребу за факултетом за црногорски језик објаснила као, како је навела у саопштењу, „изражену потребу за наставним кадром из те области, у којој ће монтенегристика, као најмлађа грана славистике, свој будући развој темељити управо на стручњацима образованим на овом студијском програму у четворогодишњем трајању, а Институт за црногорски језик и књижевност ће престати да ради, док ће његове запослене, имовину, права и обавезе преузети новоосновани факултет”.

Влада је навела да ће цетињски факултет финансирати „из буџета Црне Горе, од школарина, из националних и међународних пројеката, из прихода од донација, поклона и завештања, као и из других извора у складу са законом”.

Оснивање факултета, по оцени Чиргића, важан је догађај за културу и науку и оних држава које су одавно решиле своја језичка, књижевна, културна и уопште идентитетска питања.

„Када се узме у обзир да је монтенегристика једна од најмлађих грана славистике, онда је јасно од каквог је значаја оснивање факултета за црногорски језик и књижевност у Црној Гори”, каже Чиргић.

Скоро цела Катедра за црногорски језик на Филозофском факултету у Никшићу се противила „политичким мотивима дописивања азбуке и другим нејезичким и ненаучним разлозима”, али се и сада противи оснивању факултета за који нема, како каже група професора, „ама баш ни једног научног а понајмање језичког разлога, осим што је то Чиргића и политике освета науци”.

„И ова одлука представља још један у низу, ако не и коначан ударац Одсеку за црногорски језик на Филозофском факултету у Никшићу”, изјавила је професорка др Татјана Бечановић. „Чини се да је то план већ пет година и то добро смишљен план. На Институту за црногорски језик нема адекватног кадра да предаје на факултету. Сви знамо да такав факултет не испуњава законске услове да буде високообразовна установа. Ако влада крши законе, о чему даље да причамо?!”.

Ректор Универзитета Црне Горе Предраг Мирановић једва да је новинарима казао: „Добио сам информацију од Владе о оснивању факултета на Цетињу. То је у складу са Законом о престоници, па на то управо тако и гледам.”

Веселин Матовић, један од двадесет и пет никшићких професора српског језика који су остали без посла, јер нису хтели да предају „непостојећи црногорски језик”, каже да је цео пројекат у вези са језиком дело политичке машинерије.

„Ово је најуверљивији доказ неозбиљности целе приче о такозваном црногорском језику”, рекао нам је професор Веселин Матовић. „Изгледа да су неки Црногорци отишли у `три лика`, па једни говоре српским језиком, други црногорско-никшићким, а трећи црногорско-подгоричким. То је данашња Црна Гора.”

Новица Ђурић

(Политика)