Подешавања / Settings

Представници овог тела су нагласили да би издавање посебног кода за говор Црне Горе изазвало „информационе проблеме у библиотекарству“, јер нико не би могао са сигурношћу да каже да ли је неки текст објављен на „црногорском језику“, или просто на језику Срба из Црне Горе.  Иста аргументација би важила за текстове на „црногорском језику“ објављене […]

Иако већ годинама црногорске институције и језички стручњаци покушавају да међународно кодификују црногорски језик, недавно је од стране Техничког комитета са сједиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону поново стигао истовјетан одговор — да их још нико из Црне Горе није убиједио да црногорски језик није варијанта српског. Истовремено, у медијским кулоарима блиским подгоричким властима такође се невољно констатује да не постоји више ништа што црногорска […]

ЗАГОВОРНИЦИ црногорског језика су у шоку, јер амерички технички комитет ИСО 639-2, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, није прихватио кодификацију тог језика, наводећи да је у питању једна од варијанти српског. Тако ће се и даље користити код срп. (српски језик) за све књиге и часописе који излазе на црногорском језику.   Већ […]

Декларација о заједничком језику ставља тачку на насилно националистичко распарчавање једног заједничког језика, којим говоре грађани Србије, Хрватске Босне и Херцеговине, Црне Горе, и промовише здрав разум насупрот националистичком искривљавању стварности, оценили су учесници трибине “Чији је наш језик?” на фестивалу Егзит (Еxит) у Новом Саду. Лингвисткиња из Хрватске Сњежана Кордић казала је да је […]

Песма групе „Кеве“, у којој певају мушкарци и жене обучени као припадници јединице Пешмерги, зове се „Дестана Ефсаневи“ што значи „Легендарни еп(ски)“, како то каже Гугл преводилац. Иако је песма на курдском језику, на 4:07 минута јасно се може распознати реч „Србија“, а потом на 4:14 реч која почиње са „Сербо“. Разлог зашто се спомињу ове […]

Албански ђаци у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи често дођу и до средње школе, а да не знају ни реч српског да изговоре. Ситуација није боља ни са мађарским ученицима на северу земље. Иако у првом, другом и осмом разреду уче српски по два часа недељно, а у осталим разредима по три часа, не знају ни […]

Српски и руски језик су веома слични. То сви знају. Како и не би били? Какви људи – такви језици. Сваки Рус може релативно брзо и лако да савлада српски језик, Србин – руски. Па ипак, постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају […]

Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији. Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници […]

– Осим мама, тата, дај и нећу ништа друго није знала да изговори на српском језику, али је зато на енглеском почела и да склапа реченице – прича за „Блиц“ мајка мале Маје. Како каже, након месеци агоније, нервирања и стреса, сада је мало опуштенија јер њено дете под наџором стручњака обогаћује фонд речи српског […]

У времену опште евроатланске хајке на све српско и православно дошао је и његов ред да баци камен на српско православно предање и књижевност. Није лако одолети немилосрдним хашким гонитељима, буџету глобалиста, а поготову свом атеистичком наслеђу и назорима. Вера или вечера? Корисник истине да је „српско све до Беча јар је поплочано српским костима“ […]

Ђура Даничић, право презиме  Поповић, име Ђорђе, рођен је у Новом Саду 1825. године, а умро у Загребу 1882; своје презиме је промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић, а име у Ђура. Био је син православог свештеника, али се школовао у протестантској гимназији у Пожуну. (Братислава-Словачка). Био је први саборац и бранилац Караџићеве […]

У праву је француски историчар Пјер Нора – да живимо у „раздобљима комеморација“, па отуда се и Декларација у националистичким бантустанима третира као „роварење“, као „завера уљеза и апатрида“, као „ретитоизација“, као „ујдурма“, као „задаћа подгријаних орјунаша“. Кад сам их први пут чуо, одмах сам се запитао – откуд бенду име Џој Дивижн? Без интернета […]

1. „Срби сва три закона”

Међу српским интелектуалцима постоји теза, чији је најгласнији заговорник био Вук Стефановић Караџић, да суштину српског националног идентитета чини српски језик. Он је у студији „Срби сви и свуда”, написаној 1836, а објављеној у књизи „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” (1849), тврдио да су прави Хрвати само чакавци и кекавци или кајкавци, док су штокавци у ствари Срби.

Српски зет Бастијан Швајнштајгер, који је ожењен нашом бившом тенисерком Aном Ивановић, проговорио је српски језик! Немац је за једну нашу телевизију причао о српском народу, језику и тренеру Чикаго Фајера Вељку Пауновићу. „Осећам се супер овде, клуб ми доста помаже. Вељко је ту, и супер је имати људе из Србије. Вежбам језик,“ рекао је […]

У изради „Загребачке декларације“ (како се именује овде) иницијално је учествовало тек двоје лингвиста – Сњежана Кордић (Хрватска) и Ранко Бугарски (Србија). Но, потписале су је многе јавне личности које су представљене као „стручњаци лингвистике и других друштвених наука“ (овде). Из Србије, рецимо Мирјана Kарановић, Бора Ћосић, Светислав Басара, Филип Давид, Владимир Арсенијевић, Јанко Баљак, […]

Текст на порталу познатог листа стиже у данима у којима је део јавности у бившим југословенским републикама поново отворио познату дебату о језику, подстакнут потписивањем „Декларације о заједничком језику“, коју је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић назвала маргиналном ствари. „Око 17 милиона људи у Босни, Србији, Хрватској и Црној Гори говоре варијацијама онога што се некада […]

У Сарајеву је пре пар дана промовисана Декларација о заједничком језику. Тридесетак особа, с простора бивше СФРЈ, овим папиром подсећа да је језик којим говоре Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, један језик. Колосално откриће, равно тврдњи да испод савског моста тече река Сава. Мали је простор, тема широка ко сиње море, па ћу економисати речима, како […]

Довољан је само летимични поглед на имена из Србије која су потписала декларацију, па да нормалног човјека ухвати нагла потреба за великом нуждом. Ту налазимо Биљану Србљеновић, познату по србофобном лудилу које је изазвано дугогодишњом зависношћу од наркотика, Теофила Панчића горљивог заговорник усташке фалсифициране верзије повијести према којој су увијек и за све криви Срби […]

Српски је језик скоро посве разумљив и Македонцима и Бугарима, унаточ одређеним разликама између ових језика и српскога језика. Опћенито, у српскоме језику постоји јасна стандардизација, но, у одређеним се српским говорним подручјима примјећује утицај страних ријечи. Примјерице, у Загорју су заступљени германизми, по Босни и у Херцеговини турцизми, итд. Званично писмо српскога језика је […]

Српски је увршћен међу седам страних језика у Француској који ће, од следеће школске године, бити трећи факултативни у школском систему, али и обавезни за оне који га изаберу. Међу овим језицима су још и арапски, турски, португалски, италијански, шпански и хрватски. Наш језик је и раније, од седамдесетих година прошлог века, фигурирао у образовном […]