Прочитај ми чланакАмерички технички комитет шокирао заговорнике засебног језика у Црној Гори. Гунтер: То је лингвистичко, а не политичко или географско питање
ЗАГОВОРНИЦИ црногорског језика су у шоку, јер амерички технички комитет ИСО 639-2, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, није прихватио кодификацију тог језика, наводећи да је у питању једна од варијанти српског. Тако ће се и даље користити код срп. (српски језик) за све књиге и часописе који излазе на црногорском језику.
Већ девет година национална библиотека „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња инсистира на међународној кодификацији црногорског језика, али тај „притисак“ да он има „своју лингвистичку препознатљивост и засебан историјски развој“, није прошао Амерички комитет. Узалуд „папири“, препоруке и подршке из региона – била је укључена и црногорска амбасада у Вашингтону, али лобирање није успело!
На адресу библиотеке стигао је мејл који је потписала Ребека С. Гунтер, саопштавајући да је Комитет расправљао више пута о црногорском језику и став је био да је „реч о варијанти српског језика којом се говори у Црној Гори“. Такође, предложили су примену варијантног кода срп-МЕ, осим уколико се не пошаљу додатне информације за разумевања значајних лингвистичких разлика између два језика.
– Посебни кодови се додељују на основу лингвистичких разлика, а не на основу политичких или географских – поручила је Ребека Гунтер.
Директор цетињске библиотеке Богић Ракочевић саопштио је да је прошле недеље послао нови мејл Техничком комитету у Вашингтону.
– Послао сам им доста флексибилно писмо, донекле са једним молећивим тоном, да узму у обзир нашу ситуацију и да коначно одлуче. Не желим да их наљутимо, јер ако нас одбију, онда смо већ у великом проблему и све ће даље ићи много теже – изјавио је Ракочевић.
Црногорски језик (иако мањински) усвајањем Устава Црне Горе 19. октобра 2007. године постао је њен службени језик, а српски, хрватски и босански као језици у службеној употреби. У међувремену уведена су два нова слова заједно са оних 30 „старих“, Вукових, који су поделили лингвисте, политичаре, обичан свет, па чак и децу.
НАУКА И ПОЛИТИКА
– Црногорски, хрватски и босански су три варијанте српског језика. На Балкану имамо сукоб лингвистике и политике, а пошто политика није наука сви настали политички језици су ненаучни, па је разумљива реакција Вашингтона. Зар нисмо имали у тој истој Америци чак три покушаја кодификације америчког језика, али без успеха. Као службени остао је енглески и они то поштују – каже професор српског језика Светозар Ћираковић.
