Подешавања / Settings

Обраћамо Вам се поводом одлуке скупштине Бујановца да усвоји предлог општинске комисије за промену улица о промени имена 22 улице у Бујановцу, између осталих улица Царице Милице, Цара Душана, Живојина Мишића, Косметске, Ћирила и Методија итд. у улице Самија Фрашерија, Иљаза Сељимија, Наима Фрашерија итд.

Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано

У Јадру су век после Церске битке живе приче из времена страдања и славе. У лозничком крају непријатељ није имао милости ни према цивилном становништву, многи су убијени тако свирепо да је тешко и замислити, а када их је српска војска присилила на бег преко Дрине водили су са собом свакога на кога су наишли како би им послужио као људски штит.

На падинама Цера, у августу 1914, одвијала се крвава битка између аустроугарских и српских снага које су грчевито браниле отаџбину од надмоћнијег непријатеља. У ноћи између 15. и 16. августа земља се тресла, а планина сијала од непрекидних експлозија граната испаљених са обе стране. Горели су и небо и земља, а у одсудној борби српски се војници боре дословно за сваку стопу покушавајући да зауставе обесног агресора.

Ни први пуцњи на Ади Курјачици приликом преласка Аустрогара преко Дрине 12. августа 1914. нису могли наговестити да ће малени, осмогодишњи Момчило Гаврић из засеока Подгучево, у лозничком селу Трбушница, постати најмлађи војник управо почелог Великог рата. Да је непријатељ био другачији, не би осмогодишњак обукао униформу ни тада, али војници у плавим униформама прешли су у Србију у пакленом походу спремни да убију све што им се нађе на путу, и старце и жене и децу.

Многи од њих знали су да је то био пут без повратка. Ту су и они чија имена не знамо: бројни ватрогасци, лекари, припадници спасилачких служби…

Знате ли да су неки од хероја Првог светског рата тучени до смрти или бесомучно исцрпљивани у нацистичким логорима?

Ту сам се запитао: Зашто у Србији нигде не постоје билборди са сликама српских хероја Караџића и Младића?

Замислите следећу ситуацију: Из Хага стижу невероватне вести. Суд је одлучио да одбаци све оптужнице и на слободу пусти Војислава Шешеља, Радована Караџића и Ратка Младића. Најпознатији хашки затвореници из Србије се враћају у Београд…

Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину. Промицала је група за гупом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.— И стара Сока Лолић изишла је да сачека ратнике. Са њима ће доћи и њен првенац, њен Живадин и братић Јанко. — Видесте ли где […]