Podešavanja / Settings

Povodom usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj se zvanični Beograd kritikuje zbog odbijanja da se pridruži sankcijama EU protiv Ruske Federacije, Srpska narodna partija (SNP) poziva Vladu Srbije da istraje u otporu pritiscima iz Evropske unije i da ne uvede sankcije Rusiji.

Podrška oko Kosova, povlašćeni status na ruskom tržištu, moguće učešće u najavljenom gasovodu “Turski tok”, neke su od stvari koje bi Beograd mogao da izgubi ukoliko bi okrenuo leđa Moskvi.

U Vašingtonu počinju da shvataju da Sjedinjene Američke Države neće postići svoje ciljeve u odnosu na Rusiju uz upotrebu sankcija, izjavio je ambasador Rusije u SAD Sergej Kisljak u intervjuu za televizijski kanal „Rusija 24“.

„Dobro je poznato da se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije i da to ni neće uraditi. Ponovio sam to više puta i ponoviću još jednom — odnosi dveju zemalja se zasnivaju na dubokom prijateljstvu naroda i razvijaju se u duhu bliske saradnje i međusobnog poverenja“, rekao je on.

Novoimenovani grčki premijer Aleksis Cipras preneo je danas svoje nezadovojstvo šefici EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini zbog toga što grčka vlada nije konsultovana povodom saopštenja članica EU o rastućoj krizi u Ukrajini.

Većina opozicije je podržala politiku vlasti povodom spajanja sa Krimom, shvatajući da je to i pozicija apsolutne većine građana Rusije. A deo opozicije je pošao i protiv svojih birača, nastojeći da sačuva lojalnost prema svojim saveznicima izvan granica Rusije.

„Ne mislim da su već sada mogići drukčiji i bolji odnosi sa Moskvom, ali možemo pokušati da saznamo za šta je ona spremna. Uvek vredi pokušati, to je i inače naš pristup, nezavisno od izgleda na uspeh“.

Vašington vodi hibridni rat protiv Moskve. Ako i postoji bilo kakva sumnja povodom toga, sad bi trebalo da bude razvejana.

„Kako su se već uverili u Vašingtonu, nismo ostavljali i nećemo ostaviti takve neprijateljske napade bez odgovora“, naveo je on a prenose ruske agencije.

„Danas sam izdao ukaz, kojim se preduzimaju dalji koraci u vezi sa situacijom u Ukrajini. Ukazom se zabranjuje izvoz robe, tehnologije i usluga na Krim i zabranjuje uvoz robe, tehnologija i usluga sa Krima, kao i nove investicije na Krimu“, izjavio je Obama.

Predsednik SAD Barak Obama potpisao je novi set sankcija protiv Rusije koji je usvojen u Kongresu, ali se sankcije još neće primenjivati.

Evropska unija će pozvati Tursku da ne podriva sankcije uvedene Rusiji i zatražiti bližu saradnju te države u borbi protiv ekstremista Islamske države, tokom posete visokih evropskih zvaničnika Ankari ove sedmice.

Vlada Crne Gore je, podseća se, još u aprilu otvoreno podržala sankcije EU i SAD protiv Rusije, a prateći EU Crna Gora nije podržala rezoluciju Rusije u UN koja osuđuje veličanje nacizma.

„Ne vidim rusko-turske odnose u okvirima tih sankcija protiv Rusije. Rusko-turski odnosi razvijaju se prirodno i oni su posebni na svoj način. Takve odnose ćemo zadržati“, rekao je Jardim.

„Očigledno, neke kompanije u Crnoj Gori su shvatile dozvolu za izvoz kao priliku da dobro zarade i počele da nam nude nelegalne proizvode. Odluka o zabrani može biti doneta u najskorije vreme, a zavisiće od odgovora crnogorske veterinarske službe“, dodao je Aleksejenko.

Bez drastičnog zaokreta u spoljnoj politici Moskve, sankcije Rusiji koje je Evropska unija uvela zbog Ukrajine ostaće na snazi bar do marta sledehe godine, kažu diplomatski izvori u Briselu

Sankcije su se koristile u svetskoj istoriji odavno, pre svega, u vidu blokade određenih gradova, morskih luka još u srednjem veku, kao sredstvo prinude kako bi se prihvatili uslovi neprijatelja ili ograničili uslovine trgovine.

Srbiji će biti preporučeno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, čiji je najbitniji segment kriza u Ukrajini. Unija neće reći „uvedite sankcije“, ali očekuje taj korak, kaže Simić

Još odavno su se mogla čuti upozorenja da su sankcije koje je Zapad nametnuo Srbiji krajem prošlog veka u suštini predstavljale praktičnu vežbu za mere koje će se u perspektivi primeniti prema Rusiji, a ovih dana je stigla i potvrda njihove utemeljenosti u vidu izjave Dmitrija Rogozina, koji je konstatovao da „Zapad postupa isto onako, kao na Balkanu pre dvadeset godina“.

Nuland se založila i za povlačenje teškog naoružanja iz zone borbenih dejstava i „razmenu svih zarobljenika“.