Podešavanja / Settings

„Zapad bi protiv Rusije trebalo da uvede naftni embargo, jer bi to bilo mnogo efikasnije nego postojecće sankcije“ smatra Andreas Umland.

Svetskim društvenim mrežama kruži sledeća anegdota — Če pita Kastra: „Kada će da ukinu ovu prokletu blokadu?“ Fidel:….

Švedski biznismen i direktor britanskog investicionog fonda „Prosperiti kapital menadžment“ Matias Vestman tvrdi da je Zapad „dao autogol“ uvodeći sankcije Rusiji.

Dogovor je postignut posle 18 dana maratonskih pregovora Teherana i Grupe 5+1 u Beču između Irana i predstavnika SAD-a, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske plus Nemačke.

Rusija ne namerava da menja svoju poziciju prema Krimu, zbog čega bi deo antiruskih sankcija, uvedenih posle krimskog referenduma, mogao da ostane zauvek, smatra zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

Kako izgleda kad vam ukradu mladost? Ne dao vam bog da saznate, to se ne vraća. Osim ako niste srpski košarkaš. Ne, ovo nije sportska priča. Sport je samo ambalaža. Ovo je priča o životu, muci, tami i o sedam miliona građana koje su tokom pet godina (1991—1996.) neki svetski moćnici proglasili lošim momcima i pretvorili ih u albatrose.

MOSKVA – Ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev najavio je danas da će Rusija uvesti nove sankcije zemljama Evropske unije (EU) u znak odmazde za produženje sankcije Moskvi na još šest meseci.

Vlade zemalja članica Evropske unije složile su se da produže sankcije Rusiji zbog njenih akcija u Ukrajini za šest meseci, tačnije do 31. januara sledeće godine, saopštile su diplomate.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije podržala uvođenje sankcija Rusiji, izjavio je danas predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov, koji je izrazio nadu da će Rusija imati podršku Srbije kada se u januaru 2016. godine bude odlučivalo o ukidanju sankcija.

Američki ministar obrane Ešton Karter poručio je da Sjedinjene Američke Države „moraju da preduzmu nove korake“ kako bi odgovorile na Ukrajinsku krizu jer „ekonomske sankcije i drugi potezi Zapada nisu naterali Vladimira Putina da promeni put“.

Dok evropske firme zbog sankcija Rusiji trpe štetu, njihovi američki konkurenti sklapaju, kao i ranije, dobre poslove sa Rusijom i, lane je, prema ruskoj statistici, zabeleženo čak i povećanje rusko-američke robne razmene od šest odsto, piše nemački nedeljnik „Špigl“.

AMSTERDAM – Moskva je objavila „crnu listu” 90-ak imena političara iz Evropske unije kojima je zabranjen ulazak u Rusiju, što je odgovor na sankcije koje joj je Unija zavela zbog Krima i Ukrajine.

Premijeru Srbije Aleksandru Vučiću postavljeni su isti zahtevi kao i makedonskom premijeru Gruevskom: odustati od Turskog toka i uvesti sankcije Rusiji. Postoje i specifični zahtevi. Za Makedoniju je to federalizacija, odnosno uspostavljanje albanskog entiteta, a za Srbiju priznavanje državnosti Kosovu.

Što se tiče prekidanja ruskih veza u Evropi i na Balkanu, Haderer navodi da se tu radi o potencijalno „eksplozivnoj strategiji“ koja lako može da se završi sukobima, građanskim ratovima i izbegličkim krizama unutar Evrope.

Češki predsednik Miloš Zeman izrazio je danas uverenje da će Zapad uskoro ukinuti sankcije Rusiji.
„Sankcije su kratkoročne“, kazao je Zeman u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Američki stručnjaci za pitanja Rusije vide opasnost da bi kriza u Ukrajini, koja je već odnela na hiljade života, mogla da eskalira, uprkos prekidu vatre koji se delimično poštuje.

Ruska rublja danas je nastavila svoj impresivan rast otpočet pre dva meseca, a vrednost jednog dolara pala je ispod simboličnih 50 rubalja, u odnosu na 80 rubalja koliko je vredeo na vrhuncu krize sredinom decembra.

Ruski ambasador postavlja i pitanje „Da li je pridruživanje Crne Gore EU protiv Rusije, indirektna podrška procesima koji se dešavaju u Ukrajini, uključujući i uspon neonacističkih raspoloženja?“.

Sve je više evropskih zemalja koje se protive sankcijama protiv Rusije i osuđuju nemačku spoljnu politiku, usmerenu na „zaustavljanje Moskve“. Pokušaji da se sačuva „evropsko jedinstvo“ osuđeni su na propast, ocenjuje nemački list Fraj velt.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder kritikovao je politiku vlade Angele Merkel prema Rusiji, kada je reč o situaciji u vezi sa Ukrajinom.