Pročitaj mi članak
Немачки бизнис је одлучио да подржи пројекат „Северни ток-2“. Берлин је потпуно сигуран да руски гас треба да иде кроз Немачку, а не преко Украјине. То је оно за шта се борила госпођа Меркел. Она је на време схватила да ће добра згода трајати само док је у Турској политичка криза.
Осим тога, суштински Турска је увучена у рат са „Исламском државом“. Вероватноћа да ће конфликт да се шири је врло велика. Тренутно Ердогану ни мало није до „Турског тока“. Он је замолио Москву да пројекат одложи на неодређено време. Тако рећи – до неких бољих времена. А одмах после тога су „Газпром“, E.On, Shell, OMV, BASF и Engie потписали споразум акционара за градњу гасоводног система „Северни ток – 2“ чији ће капацитет бити 55 милијарди м3 гаса годишње из Русије у Немачку, по дну Балтијског мора. Немачка сматра да је „Северни ток-1“ користан и врло сврсисходан. Сада тај успех треба да се потврди. Тим пре што је у северном делу Немачке већ изграђено огромно подземно складиште гаса. Треба га напунити.
Немци цене и то што за 30 година рада са Газпромом практично ни једном није дошло до прекида у испорукама. Али, и „Газпром“ је схватио да западне фирме воде рачуна о својим комерцијалним интересима, а не о општој стратегији ЕУ. За Немце је добит много значајнија од политичких амбиција суседа из Европске уније.
Председник Пољске Дуда и премијер Словачке су одмах оптужили Берлин да је „издао“ своје источне суседе. И у САД су врло осетљиво реаговали на посао са „Северним током-2“. Међутим, госпођа Меркел схвата да се и у Норвешкој, и у Холандији експлоатација гаса прекида и да је потребно да се у кратком року нађу нови и поуздани испоручиоци.
Истина, између Европе и Русије постоје велике политичке несугласице, али треба да се мисли и на будућност. Бизнис који се односи на енергетику се осмишљава на десетине година, а сужени начин размишљања о томе је погубан за корпоративни опстанак. Ревносни Немци су се сетили и чињенице да ће „Северни ток-2“ бити и релативно јефтин пројекат. Скромне цене су одиграле улогу и западне фирме су прихватиле изградњу новог гасовода.
Бизнисмени воле добит и нема тих санкција које ће њих да заплаше. Ако буде потребно они ће коме треба да дошапну да је Русија поуздан енергетски партнер без ког Немачка, па и Европа, тешко да могу дуго да се одрже. Јер уколико се гас испоручује из САД, а Обама се труди да управо то натури Европљанима, он ће бити 40% скупљи од руског. Шта више, била би потребна и два билиона евра да би се изградила инфраструктура за прихват америчког гаса. Таквог новца Немачка данас једноставно нема, а уосталом, тешко да ће га у неком ближем периоду и имати.
Извор: Фонд Стратешке Културе – Борис Степанов
