Подешавања / Settings

За редитеља 2014. није обична година. Покушава да одбрани „ослабљену, малу и често у историји јадну, али никад неслободну Србију” од покушаја ревизије историје.

Историчар о „обојеним“ тумачењима прошлости и положају Србије у свету данас: Сви који веома држе до историје нама сугеришу супротно: да је заборавимо

На српски Божић, случајно или не, више немачких портала пише о настојању Београда да „силом докаже своју невиност за избијање Првог светског рата“. Повод је новооткривени документ Историјског архива у Београду који има за циљ да „Србију опере од свих оптужби“

Уџбеник Завода за уџбенике неисторијским чињеницама преобликује свест деце и легитимише територијалне претензије Албанаца

Председник Одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) за обележавање сто година од Првог светског рата Драгољуб Живојиновић оценио је да је прича о подизању споменика Францу Фердинанду у Сарајеву бесмислица, јер су муслимани били највећи противници аустроугарске окупације БиХ.

Ревизију узрока и последица „Великог рата“, која се у последњих годину дана озбиљно захуктава, осетио сам у више наврата уживо. Наиме, већ у марту ове године, био сам на првом светски релевантном симпозијуму о ратним и политичким циљевима Првог светског рата у Минхену („Der Sinn des Krieges“), као једини учесник из Србије.

У Сарајеву се спрема велики научни скуп на који су позвани углавном представници поражених држава, с намером без преседана у новијој европској историји, да се једном представнику окупационе силе Францу Фердинанду обнови споменик висок 16 метара.

Верујем да је српска обавештајна служба знала о чему је заправо реч. Србија је, међутим, мада свесна шта јој се спрема, избегавала ново затезање односа са Бечом, јер јој је, исцрпљеној у балканским ратовима, требало време да се опорави и спреми за нове сукобе које није желела, али ни могла да избегне.

Аустроугарски пропагандни рат против Србије наставили касније нацисти и силе које су крајем прошлог века разбиле Југославију. На основу аустроугарских памфлета, нацистичка штампа прогласила члана „Младе Босне“ масоном.

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту?

Чепурин је нагласио да Србија не сме да дозволи ревизију историје, у којој је терају да своје славне догађаје из прошлости боји у црно.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин оценио је данас да Балкан није најстабилнији регион у Европи и да и даље постоји опасност од потенцијалних сукоба.

Србија из времена Првог светског рата била је нешто налик на данашњи Иран, а Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева, рекла је канадска историчарка Маргарет Мекмилан

Подаци са сајта општине Нови Пазар не слажу се са чињеницама које су у уџбеницима. Тврди се да су Бошњаци старији од Срба, а жестоко се напада и СПЦ

Војници и генерали Црвене армије, који су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србије, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, која се нашем народу и даље сервира из другосрбијанске медијске кухиње, а често и од стране државе.

У Гацком је одржан научни скуп о Сарајевском атентату у оквиру „Ћоровићевих сусрета писаца и историчара“ где је учествовало 36 историчара.

Бивши гимназијални професор, писац и историчар Милосав Попадић дигао је глас поводом најаве надлежних сарајевских институција да ће споменик аустроугарском престолонаследнику, надвојводи Францу Фердинанду, жртви сарајевског атентата у августу 1914., бити завршен и свечано откривен на 100. годишњицу избијања Првог светског рата у оквиру обележавања овог догађаја у Сарајеву, јавља Танјуг.

У отвореном писму грађанима Сарајева и Федерације БиХ, које је у целини објављено на порталу сарајевског „Ослобођења”, Попадић је позвао јавне раднике целог света да дигну свој глас у одбрану истине и слободе – сматрајући да би се откривањем овог споменика подстакле нове поделе између Срба и Бошњака. Тим пре што су низ личности из јавног живота Федерације БиХ истакли да би предстојећу прославу стогодишњице избијања Првог светског рата, 28. јуна следеће године, требало искористити да се исправи „стара неправда” – да се Гаврило Принцип прогласи терористом, а Франц Фердинанд невином жртвом.

* * *

Анализирајући тезе које западни медији пласирају тамошњој јавности – у склопу француске иницијативе за обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата коју је прихватила међународна заједница – могло би се доћи до закључка да су апели и протести Милосава Попадића упућени на погрешну адресу, ма колико били разумљиви и оправдани.

Амерички, британски и, пре свега, немачки медији не посустају у напорима да избијање Првог светског рата прикажу у новом светлу, наводно на основу нових историјских сазнања.

Историјском тумачењу, по коме су Немачка и Аустроугарска били иницијатори ратних сукоба, супротстављена је нова теза, по којој Русија и Србија сносе највећу одговорност за избијање рата. „Ова, свакако исправнија теза открива да су тадашње светске силе – Немачка, Француска, Британска империја, Аустроугарска, а донекле и Италија – непромишљено ушле у рат, наседајући на провокације Москве и Београда, а исто тако запостављајући да дипломатским и политичким средствима реше кризу која је изазвана терористичким нападом и убиством аустроугарског престолонаследника и његове супруге”, коментарише немачки дневник „Велт“ у свом јучерашњем издању.

„Велт“ открива у свом недељном, ударном чланку ко је, у ствари, био Гаврило Принцип. „Био је сомнамбул (месечар) и прапотомак данашње Ал Каиде – Бин Ладен тадашње епохе.“

Свесни тешких оптужби и бесмислених поређења, аутори конзервативно немачког „Велта“ су се позвали на „истакнуте познаваоце историје”, попут аустралијског историчара Кристофера Манроа Кларка, присталице „пруско-немачке опције”, истакнутог германофила на англосаксонском говорном подручју. Кларк је као први западни историчар од имена назвао Гаврила Принципа и активисте „Младе Босне“ месечарима сумњивих политичких идеја, спремним на самоубиство зарад остварења сопствених циљева. Упоредио их је у свом надри историјском памфлету „Сомнамбули“ са терористима данашњег времена.

Кларкове тезе су добро дошле америчком „Вол стрит Џорналу“ да се надовеже и прогласи Гаврила Принципа – политичким претком осаме Бин Ладена…

„Ново гледање на историју“ подстакло је и уредништво немачког „Дојче веле” да у склопу извештаја о дочеку Момчила Крајишника на Палама помене Гаврила Принципа и такође га упореди са Бин Ладеном.

Није потребно наглашавати да је поређење Принципа са Бин Ладеном одјекнуло у западном свету. Прихваћено је, такорећи оберучке, у круговима ЕУ који на обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата гледају као на прилику да се успостави хармонија између немачко-аустријских и британско-француских односа, заснована на помирењу. Досадашња пракса, наиме, показала је да се при помену два светска рата отварају нови фронтови у расправама о кривици. О томе сведочи и недавни, дипломатски сукоб Лондона и Берлина о коме је „Политика“ известила пре десетак дана. Позивајући се на изворе у Вајтхолу (седиште британске владе) острвски медији су оптужили владу у Берлину да је покушала да утиче на Лондон, не би ли код обележавања избијања Првог светског рата одустао од помињања победника и поражених.

Било како било, о(п)стаје чињеница да ће споменик бившем аустроугарском престолонаследнику бити подигнут на месту где је био Музеј „Младе Босне”.

Руски парламент добио је на разматрање предлог закона којим се предвиђа казна затвора до пет година за свакога ко буде оправдавао и величао злочине немачких нациста и њихових савезника, или доводио у питање оправданост акција Црвене армије у току Другог светског рата.

У Србији скоро да нема породице која у Првом светском рату није изгубила неку мушку главу. Данас, међутим, уочи стогодишњице почетка Великог рата, како је у свом времену називан,уместо да се спремамо да, бар са оноликом посвећеношћу с којом по гробљима обележавамо задушнице, одамо пошту својим јуначким и страдалничким прецима,ми сеупорно преиспитујемо и питамо шта о њима, о Гаврилу Принципу и Николи Пашићу, данас мисли„Европа”.

Ви и ми памтимо стихове Бајаге и Инструктора – Ову су земљу правили и ратници и песници, и различити богови. По ко зна који пут то доказује ситуација око фигуре Аћифа Хаџиахметовића, познатог као Аћиф Ефендија, команданта Новог Пазара за време Другог светског рата, човека којег је награђивао Адолф Хитлер. Сетимо се неколико чињеница. 2009. […]