Подешавања / Settings

Генерални секретар УН Бан Kи Mун рекао jе данас на отварању 69. Генералне скупштине да може да се стекне утисак да се свет распада док се кризе гомилаjу, болест шири, а духови Хладног рата враћаjу и док jе Aрапско пролеће углавном склизнуло у насиље.

Постоје тренуци у историји када се чини да лудило незауставиво јуриша, да се све отима контроли, да нека скривена рука гура свет у пропаст и да се хаосу не може стати на пут. Тријумф зла и лудости се увек јасније види у ретроспективи, увек онда када је превише касно.

Људи, па ово је лудница – незаборавна реченица једног спортског репортера – данас би најбоље могла да опише шта се то догађа широм планете. У свету се, од окончања сукоба на Корејском полуострву и у Вијетнаму, никада није толико ратовало.

Многи верују да се иза демократског месијанизма који је десетинама милиона људи донео неизмерну патњу крију економски и политички интереси западних сила или њихова тежња ка глобалној доминацији и јефтинијој нафти

У Србији је прошле године рођено мање деце него у време Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, изјавио је данас демограф Горан Пенев и додао да је за повећање наталитета потребно променити економску ситуацију у земљи.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Председник Србије Томислав Николић поручио је данас на састанку с аустријским политичарем Карлом фон Хабзбургом да Србија више никад неће дозволити да буде увучена у било какве конфликте.

Четири Карађорђеве звезде и четири Легије части добио је (поред осталих многобројних страних и домаћих одличја) војвода Живојин Мишић, а у њему се ништа није променило. Кроз живот је корачао усправно, свестан свега што јесте, што зна и може, а да ни једног тренутка нико из његове околине није осетио ни зеру таштине и себељубивости. Памте га као вредног питомца, који је са подједнаком марљивошћу изучавао тактуку и беседништво, стратегију и краснопис, наоружање и окретне игре. Догађаји који су следили заменили су теорију праксом, а рат који ускоро поче, сасвим прекину школовање. Многи су, а међу њима и Живојин Мишић, своја знања морали да примене на бојном пољу.

Ратови у бившој Југославији су били ужасни. Наши велики медији спомињу на жалост стално оне што се у очима западног свијета сматрају достојним жртвама ових ратова. Хиљаде побијених Срба се у принципу никада не спомињу, пише историчар Ленарт Палм (Lennart Palm).

Они су „школу изучили“ током ратова у бившој Југославији, скривени иза униформи специјалних јединица. За последње убиство плаћено им је 30.000 евра.

Како данас изгледају савремене вазалне државе и како их империје покоравају

Глобално истраживање обавиле су „Светска независна мрежа“ и агенција „Галуп“ крајем 2013. године.

Зашто се Срби и Хрвати „не воле”? Зато што су слични и зато што мешавина језичке сродности и разлика у броју становника, односно у националној величини, чини прилично нездраву комбинацију. Ниједан други званични национални језик није толико сличан хрватском званичном језику као што је то српски званични језик и обрнуто, иако ја лично, односно особно, сматрам да је то исти језик.

“Без вас ово би била туђа земља, говорио би се туђи језик, певале би се туђе песме.” Штета је што је написано у директној супротности са оним што руководеће гарнитуре Србије раде у последњих деценију и по, самим тим и потписник тих редова.

Зашто у Србији мисле да је Русија обавезна да спасава свет ратујући и да пушта своју децу да гину. Данас, Русија НЕМА обавезу да брани било кога у случају „врућег“ рата, осим себе и своје савезнике у ОДКБ, то јест оне који су потписали уговор за узајамну одбрану, а то значи: Белорусију, Јерменију (нама посебно важну, јер се, као и Србија, не граничи са Русијом), Казахстан, Киргизију и Таџикистан.

Помоћница државног секретара САД Ен Ричард каже да је током посете региону и разговора које је водила са званичницима схватила колико је Балкан компликован.

У три тома наведен попис војника и цивила који су од 1912. до 1918. године страдали од непријатељске ватре, мучења, тифуса или глади. Међу борцима има и студената филозофије и права, учитеља и оних који су насилно одведени у бугарску војску