Подешавања / Settings

  У Србији нису запостављена само села, него цело њено рурално подручје. У селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Сељак не служи само да би производио храну, он је особа која би требало да има живот достојан човека. Да друштво зна шта ће са селом, имало би ваљану, […]

Постпописна анкета показала је да је сваки десети становник у БиХ препописан.

Председник РС Милорад Додик рекао је данас у Требињу да је до злоупотребе око пописа дошло, пре свега, са бошњачке стране.

Погледајте овде, како веома педантно Аустријско царство (1804-1867) наводи, које је становништво живело у њиховој држави, уз званично (пописно) изјашњење истог о сопственој националној припадности. На легенди мапе је издвојен део пописа, а овде из истог издвајамо број Серба, Хрвата, Словенаца и Румуна (оне који су се изјаснили као Власи, аустријска власт је накнадно применовала […]

Представнички дом парламента БиХ данас није прихватио иницијативу посланичких клубова из Републике Српске да Савет министара БиХ до наредне седнице парламента достави информацију о одлуци директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића о методологији за обраду података пописа становништва.

Такође, велики удео Срба има и Црна Гора, а већина су у неколико општина на северу земље, као и у Боки Которској.

Срби су, 1991. године, како каже Здравковић, чинили већину у 698 насеља у БиХ која су бројала 196 хиљада становника (168.000 Срба). Број становника у овим насељима се, указује Здравковић, смањио за више од 100.000, а још с

Коначно почело прављење база података са именима Срба изгинулих у ратовима у двадесетом веку. Не постоји евиденција гробља ни тачни подаци о броју погинулих ратника до 1918. године.

Већина Албанаца из три општине југа централне Србије – Прешева, Бујановца и Медвеђе, бојкотовала је попис становништва одржан пре две године. Иако упорно тврде да их на том подручју има око 40.000, пописало се њих само 1.170.

Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе пристаће да учествују у ванредном попису следеће године само ако држава прихвати њихове захтеве.

Лидери Албанаца пре свега траже да попис буде урађен са формуларима на албанском, да се врате расељени и да буду пописани и они који раде у иностранству. Представници Срба и Рома тврде да ће они

Судбина народа јеу судбини језика,п исмо је огледало кроз векове једног народа. Ћирилица је српско огледало, којим саопштавамо вјекове, гледамо претке, да би знали чији смо потомци.

Да ли ће Вучић пошто, са нарко доларима добијеним од Ћазима Османија, успе да изврши инклузију Срба које су по њему „само стока која зна за паре“, у друштво новостворене „државе Косово“ по истом рецепту али овога пута новцем добијеним од „арапских пријатеља“ кренути у решавање статуса Срба у Рашкој области?

“Бошњаке збуњују пред попис!” – бјесомучно се већ годину дана понавља у претпописној кампањи из Сарајева, а при томе се никако не именује збуњивач. Пошто смо навикли да су нашим комшијама за све њихове стварне и измишљене проблеме криви Српска и Срби, а прије свих Миле Додик, питали смо се зашто се овога пута, мимо обичаја, устежу да то кажу директно.

Тачни статистички подаци показују истину о истовременом протеривању Срби и константном досељавању Албанаца на Косово и Метохију.

Држава годинама не располаже подацима о броју Албанаца у три општине на југу. Српска удружења истичу да у Бујановцу живи упола мање Албанаца него што се говори у јавности.

Све је више испражњених села и градова, Србија је на рубу демографске пропасти, за десетак година биће нас само шест милиона. Први ефекти подршке рађању, ако се одмах предузму, тек 2050. године.

Манастири Српске православне цркве у Србији први пут су се нашли пописани на једном месту, Највише манастира тренутно је у Митрополији црногорско-приморској – 39

Само у Старом завјету су, изгледа, очеви јели кисело грожђе, а синовима су трнули зуби. Данас се у српској јавности са обје стране Дрине позната библијска формулација појављује у уврнутим варијацијама.

„У Албанији је спроведен попис 2011. године, где је испало да нема Срба, а њих је 30.000“, рекла је Драшковићева.

Ако се погледа 2010. година, то је била 19. узастопна година у којој је Србија бележила негативни природни прираштај: 35.000 више људи је умрло него што се родило, а у 2011. је та разлика била чак 37.000″, навела је Рашевић.