Подешавања / Settings

Странке које нису предале листе кандидата за ванредне парламентарне изборе то могу да ураде најкасније до 28. фебруара у поноћ, а њихови представници тврде да немају проблема са прикупљањем потписа грађана, већ да чекају „моменат“ који им највише одговара.

Пропао покушај нато странака да удруженим снагама 16. марта изађу на изборни двобој странкама владајућег савеза.; од заједничког наступа одустао и патриотски блок.

Лист наводи да би чувени писац да је жив свакако могао да црпи инспирацију из Србије, где се „стари непријатељи …

Посланици опозиционих партија у Скупштини Србије у протеклој години више пута су подржавали и изгласавали предлоге који су стизали из Владе у парламент него што су гласали „против“, показују подаци Отвореног парламента.

Изласком на локалне изборе не само да се трошила национална енергија и одвраћала пажња од кључне ствари која се дешавала – предаја КиМ – већ се и легитимисала од Устава одметнута власт, чија је победа била практично гарантована.

Испада по овом коментару да је највећи број грађана Србије издајнички опредељен, јер су издају плебисцитарно наградили на изборима и данас јуначки трпе и истовремено се радују лошим резултатима њихових миљеника.

Сваки дванаести парламентарац није говорио у Скупштини током првих десет месеци. Међу „немима” и Вук Јеремић, који је био оправдано одсутан. Највише причао Срђан Миливојевић (ДС).

Избори- прославе и обећања- реконструкција- и …. поново избори? По отприлике оваквој шеми се развија политички живот Србије током последњих годину и по. Уопште није искључено да ће на зиму 2014.године на изборна места изаћи не само Београђани, већ и житељи читаве државе- да дају свој суд народним посланицима републичке скупштине.

Данас више ни тог привида нема, синдикати под црвеним барјаком слободе и солидарности, углавном завршавају неке „мале ствари” за раднике, и велике за себе. Судећи по привилегијама лидера, рекло би се да су то људи који су се изборили за 28-часовно радно време и 14. плату својих чланова, а не да њихови штићеници правду понекад морају да траже сечењем прстију, гладовањем и лежањем на прузи.

Из неких кругова пласирана је неоснована теза о историјски потврђеној неспојивости модернизације и националне посвећености државе. И за наше друштво, и за владајуће политичаре, било би фатално ако би се модернизација одвијала у том духу.